Српски сион

С тр . 242.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 15.

жбе Божје уштрба трпи, те и на побожност верних ири богослужењу не чини жељенога утиска; — то предлажем : Да се такођер кроз духовне власти наше на меродавном месту корак учини, да се за веде засебни час за црквено појање и то заједнички за Ш. и IV разред основне школе, на коме би се учење дрквеног појања и свега, што се на велељепиост службе Божје односи — предузимати имало. Но у колико поједини од г. г. учитеља наших, не би кадри били у том погледу задовољити, или би у опће радом својим у школи у томе спречени били; — то да им свештенство обилатом помоћи у томе на сусрет изилази и потпомаже их. С разлога, што иолитичка звања и представници истога: чиновници, уредуЈу у недељне и празничне дане као и обично, те допуштају. да и поједини људи у цодручју тога звања и опћине у те дане Богу посвећене теже послове раде, шта више још их на исте силом власти своје натерују приликом такозваних робија, — то предлажем: Да се умоли вис. кр. земаљ. влада да иоткрепи постојеће наредбе у погледу прекидања сваког уредовања у политичким и јавннм звањима у недељпе и празничне дане за време богослужења и обустављања сваког промета у исто време; а тако исто и похађања цркве у те дане оа стране јавних званичника и чиновника, ради примера народу. С разлога што се назаренство јавља искључиво у нашем ратарском и занатлијском сталежу као протест противу: саможивости, неудружености на пољу социјално-економских и моралних побуда народних, свих злих и штетних обичаја, пијанства, исовке, изговарања бестидних речи и свију других зала, која су у народу нашем овладала; с разлога, јер народ наш фактично морално и материјално рацидно назадује, чему треба.коренитог и брзог лека, чему треба наћи једно моћно средсгво, које би све зле прилике народа нашег пренородило. А то моћно средство, ко.је би то све са успехом учинити могло јесте у земљорадничким задругама, које се и у народу нашем оснивају, на начелима науке Христове, те иста начела са успехом у црквено-народном животу народа нашег нримењују; а уједно са успехом решавају и сва морална, социјална и материјална питања народа нашег, те по томе

— но уверењу мом — кадра су и најезди назаренској на народ наш на супрот стати. С тога предлажем : Да се умоли високопреосвештени Епископат наш на челу са Његовом Светости Патријархом нашим, да оснивање земљорадничких задруга у народу нашем пригрли; те да наредити благоизволи, да и свештенство овопредеоне цркве — по примеру посестриме цркве у краљевини Србији на темељу налога Митрополита свога — узме што живљег учешћа у послу око оснивања земљорадничких задруга у народу нашем. Такав дакле озбиљан, истрајан и удружен рад свештенства нашег у овој Митрополији под врховним надзором свога Епископата, уз цомоћ све интелигениије наше и сваког разборитог члана народа нашега; — данас је у борби противу најезде назаренске од иреке потребе, као једно најмоћније средство за сузбијање исте, за успостављање лепше и сјајније будућности цркве и народа нашег, за учвршћење и улепшање зграде лепог Православља нашег. Јер зато, што у нашем православном Хришћанском стаду има оваца, које су заблудиле, које су оставиле своју св. цркву, која их је као нежна мајка на својима недрима одхранила и до људи довела; — дужност је свију нас, — као браће њихове по роду и колену — да их све приведемо у стадо наше православно, да чују глас наш; па да тако буде онет једно стадо и један пастир.

Правоелавно морално учење и неколико приговора против њега.* У 24. броју „Новога Времена" изишао је нриказ и критика на моју књигу „Православна Моралка" за више разреде средњих гакола са потписом „Г." Судећи по тону и сувише либералном духу, којим су задахнути назори г. критичара о појединим религиозно-моралним питањима, па и неким кардиналним тачкама, на којама православно морално учење ночива (н. пр. о „слободној вољи"), — рекао бих, да г. критичар Г. није по струди богослов, него лајик, чији се слодоумни погледи на многс тачке у системи хришћанског „Моралног Богословља" дијаметрално косе са * Одговор критичару Г. на критнку „Православне Моралке" за внше разреде ередњих школа, од Саее ТеодоровиЧа, проф. и катихете у кр. реал. гимнавији у Земуну.