Српски сион

Б Р. 15. „СРНСКИ

С обзиром на то, што прост народ наш већином не зна и не разуме вере, не познаје довољно цркве своје и учење њезино; то треба да се свом ревношћу од стране свештенства пригрли катихизирање. И то: да се после редовне школе са одређенпм часом и на пофторну школу исто протегне, па затим да се и даље настави са одраслом младежи у све недељне и празничне дане преко године. С тога предлажем; Да, меродавни фактори учине корак код вис. кр. земаљ. владе, да се у комуналним школама науковна основа за опетовнице надопуни тиме, што ће се прецизно одредити час за веронауку, при основној настави. Тако исто да духовне власти наше зајамче редован нолазак одрасле младежи на науку вере, пошто морална средства, која свештенство у ту сврху употребљује, већином безуспешна остају. Ту би свештеник најбољу прилику имао да — норед предавања науке вере — на најжешћи начин удара противу свију злих обичаја, навика, сујевјерја, и раскошности у оделу код младежи, а тако исто и отпадништва од вере своје, које је све у народу нашем јакога корена ухватило; те да тако народ свој религиозно, морално и материјално уздиже, и почевши од основне школе све до потпуног узраста младеж народу пред очима својима има, те у њој и народносну свест пробуђује и негује. Уз катихизирање са не мањом ревношћу треба пригрлити и редовно проноведање у цркви при сваком св. богослужењу, са најтачнијим извршивањем нравила црквеног, са најревноснијим и побожним свршавањем сваке службе и обреда црквеног у црквп и ван исте. Особито пак где има назарена, мора се чистота и истинитост учења цркве наше често износити с обзиром на крива и лажна тумачења св. Јеванђеља од стране назаренаца; уз брижљиво и сходно тумачење појединих богослужбених момената цркве наше. Но у колико се не би са проповедањем у цркви успех иостигао, јер је мало цркви у Српству нашем које су барем у већем броју од верних за време сваке службе посећене; — то да се учење народа и саветовања као и акција против назаренства са пастирским носетама с.вештениковим надопуњује. Особито пак да се нарочито у тој цељи од свештеника нанисане

СИОН." С тр . 241.

сроповеди или за народ разумљиве брошире у народ уносе и распростиру. С тога предлажем: Да се умоле меродавни фактори, да пораде на томе, да се из народно-црквенога којега фонда награђују те и такве проповеди, а тако исто и те популарно написане књижице, у којима би — простим и за народ разумљивим слогом — обнаживано било лажно учење назаренско, а уздизан био сјај и лепота Православља, чисте и истините побожности; те да се та тако малена књижевна дела са врло маленом ценом — или ако је могуће бесплатно — у народ, где има назарена, распростиру. Тим пре да се то учини, што је оиће познато да такве врсте књижице наш прост народ врло радо чита. С разлога, што назаренству прибегавају већином познати злочинци, који могу да ућуткају прекор и грижу савести своје са многих и огромних злих дела у току живота свога, учињених, те у томе погледу налазе утехе у тој лажној самообмани својој, што та зла дела и злочине своје исноведају ономе коме су исте и учинили те држе, да су се тиме и пред самим Богом оправдали; — то предлажем: Да се путем наредбе од наше духовне власти, при св. тајни покајања заведе строга исповед, почевши са школском децом, па да се иста протегне и на одраслу младеж, те се тако постепено и у народ унесе. Такл би се онда душа верних наших још из малена научила, да буде са свим пристуначна, верна и искрена своме духовнику, кроз кога се с«мом Богу исповеда и опроштај за грехо своје моли. С разлога, што се код нас назаренство шири уз помоћ честојавне пропаганде од стране назаренских пропагатора а у том погледу нарочита забрана од политичке власти не постоји; — то предлажем: Да се умоле духовне власти наше, да код вис. зем. владе корак учине, да се постојећа наредба високо-исте: „о поступању са сектом назарена" од 12. XI. 1895. г. — провпди или надопуни са таким једним наређењем, којим би се проселитизму окорелих назаренаца на пут стало. С разлога, што су многи комунални учитељи наши занемарили дужност своју у обучавању школске младежи: у складном црквеном појању, читању апостола и облачењу деце при богослужењу, а тимз знатно благољепност слу-