Српски сион

С тр . 274.

„СРПСКИ СВОВ."

Б р . 17

за се. У свгцету желе интернате н за средње заводе, па п за велике школе. Ниуемац завиди Енглезу за његове интернате, Фраицез иде у ЈЕнглеску да проучи уредбу тамошњих интерната, па да код своје куће пропагира мисао о преустројству францеских интерната, а ВисОки државви чиновник великог руског царства, широм свијеТа познати К. 11. Побједоносцев приповиједа својим Русима о том неуморном наетојању напреднога свијета, да дође до добрих интерната (види „Новал школа". Москва 1898). А ако нијесмо слијепи можемо и у својој домовшш видјети, како се други паште да подижу школе са интернатима. Поред два интерната (римокатоличког и унијатског) у Загребу , подигнут је и трећи, такозвани племићки конвикт, па четврти поред учитељске школе, па пети поред обртничке школе и шести поред гимназије у Госии&у. И то још нијесу сви у Хрвашској и Славониџ. Зашто то све ? Сигурно за то гато свијет зна, да школа постиже своју сврху тек уз добар интернат. Свијет зна то, а знамо то и ми. Или смо зар били заспали када се стварао учитељски конвикт у Новом Саду и отворио интернат уз учитељску нашу школу у Пакрацу? Не, нијесмо спавали тада. Ми смо знали шта се хоће, ми смо благосиљали ту мисао, прилагали смо, разносили смо позиве на прилагање, објављивали смо имена приложника, пропагирали Схмо та подузећа и чинимо то све до данас, па ћемо чинити, ако будемо паметни, џ у будуће. Наш сабор још 1892. године расправљао је, колику своту да излучи из прихода митрополита-патријарха нашега, а ради издржавања богословске семинарије. И гле, на освитку овогодигињега дана Ђур^евскога, они који се зову вођама нашега народа, они који хоће да су једини и искључиви преставннци и заступници непомућене мисли народне и будне свијести његове, ти грме са висине своје ирошив богословске семинарије! Они су сада у иринцииу против семинарије! Против богословске семииарије! Принцип пак та.ј њихов само је а(1 ћос. . . Разумијемо их. Десетинама година већ дува у атмосфери натној оцима нашим непознати вјетар и гоне се па њој струје, од којих црква треба да заклања народ наш. Све што је запливало тим струјама, све то мора бити противно јачини цркве. . . Али баш зато треба црква да јача умом и срцем својих служитеља, вољом и снагом њиховом, марљивошћу и уредногаћу њиховом, мудрошћу и ревношћу њиховом. А да се они тијем, па и другим потребним својствима наоружају, треба зато и згодна школа, која неће давати само знање, него ће моћи дјеловати и на срце и на вољу и на сву духовну, па и тјелесну природу оних који се за службу цркви спремају, треба уз богословски завод, још и богословско сјемениште, или интернат, потребно је не само училигише , него и вастшалишше за оне, који ће се за Христа у свијету борити. То васпиталиште неће им нигата сметати да се они жене, да заснивају породице, да с народом живе, за њега да живе и за њега да умиру. Неће оно у том сметати ни нагаим сриским новим свегатеницима, као гато не смета ни руским и као гато не смета ни сриским у Далмацији , гдје већ данас ваљда и нема живог ниједног свегатеника, који није из сјеменишта изишао. Велимо: неће сметати. А говоримо то у увјерењу, да ће дарежљива рука Његове Свешости иатријарха нашег Георгија, која удара темељ поклону својему, згради за богословско сјеменигате, простријети дарежљивост своју и на ирикладно уређење те зграде и да ће воља и брига Његова збринути се и за иристојно живљење оних, који ће се у тој згради спремати за најтежу и најузвигаенију службу у цркви нагаој и народу нагаем, и да ће уви^авност Његова завести у том васпиталишту све иотребне уредбе за иравилан развитак и ума и срца и воље њихове. Такво васпиталиште треба уз богословско училиште наше, таквом се радујемо, гледајући сриског иатријарха гдје полаже темељ богословском сјеменишту и због тога се молимо Богу, да дјело Његово благословп.