Српски сион

Б р . 17.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 273.

дао израза тврдом увјерењу својему, да је стара мисао о оснивању семипариЈе за натие свештеничке кандидате добра и здрава, те да треба да се и у дјело ириведе. А мисао о таквој семииарији код нас дозрела је већ 1774. године и добила је израза на сабору нашем, који је те године држан. Дотле протекло је већ 80 гчздина како се овећа маса нашега народа у земљама ћесарским иастанила. И маса та није била без главе. Њој на челу дошао је иашријарх са владикама, војводама , а касније опет иашријарх. ГГа ако је вјеровати, српски пресељеници у ове крајеве нијесу били голи и боси. И баш зато се човјек мора чудити, да је поглаварство тадашње црквено и народно пропустило пуних 80 година, а да у новим приликама не покуша ништа учинити за бољу спрему пастира у црквн и народу. Но још чудније је да се од 1774. године, па ево све до данас, није код нас привела у дјело тада већ дозрела мисао о семинарији за свешшеничке капдидаге, када се зна да су сабори наши, митрополити наши и патријарси, епископи и многи наши велики родољуби, међу њима и неумрли Сава Текелија, устајали и војевали за њу, па чак и државна власт у њеко доба исту је форсирала! Ми остадосмо у глибу, а људи наши знали су шта им ваља ЧиНиТи, да се из глиба извучемо. Вртоглавица нас је спопала, ми се вртисмо у наоколо, упињасмо се из петиних жила да у вис скочимо, а знали смо на који би начин могли смишљеним, одмјереним, али и сигурним кораком напријед коракнути и напријед поћи и ићи. Знали смо то, а ипак се вртисмо и скакасмо и затворисмо очи своје, да не виде пута којим треба да идемо ! То је судбина наша. То је судбина оних који хоће да живе, али нијесу у стању растати се са оним што за привилан живот треба жртвовати... И дочекали смо ево Ћурђев-дан 1900. године, док се нашао човјек, који је кадар принијети прву жртву за остварење завјет^е мисли многих својих претходника. Пагаријарх Георгије удара темељ семинарској згради, коју Ле да иодигне из своЈих срестава кандидатима свештеничким, народу свом, цркви својој. Читав један вијек и четврт другога мораде проћи, да се учини оно што Је сабор наш 1774. х^одине прогласио потребом. Заиста жалосно! Али и у жалости тој ваља нам се радовати овом дану, који су многа покољења прије нас изгледала, овом Ћур^ев-дану, који тако дуго није свануо. Сада свиће, дај Боже, у добар час! Не могу и нећу сада овдје понављати све оно што сам већ прије седам година износио у доказ, да нам је завод, којему дарежљива рука Његове Светости, Преузвишенога Тосиодина Патријарха нашега Георгија темељ удара, пријеко потребан (види „Срп. Сион", год. 1893. бр. 5. и 6). Није овдје згодна прилика да се враћам на оно, што сам у годишњим „Извештајима о правосл срп. богословском училишту" нашем у неколико пута већ о томе питању истицао и што сам у своје доба, на позив светога архијерејскога Синода нашега, о томе напомињао и предлагао. Свака риџч у томе иитању свршавала се у ваиају за гштернатом, за семинариЈОМ , добро уре^еном семинаријом, без које су и наши стари знали, да нема ваљане сиреме свештсничке, без којс шцедна црква, иравославна и неиравославна, и не мисли на саремање свештеничких каидидата. Православна руска црква троши милијоне за своје интернате уз духовне своје семинарије и академије, православни Трци просе по свијету да такав свој завод на Халки одрже, римокашолици широм свијета жртвују безброј новца за интернате уз духовне школе своје, иротестанти чувају од старина нашљеђени интернат свој у Тибингену и министар просвјете великог њемачког царства снује и премишља, како би протестанти у Њемачкој дошли до још којег таквог завода. Па нијесу само црквс, које у добрим интернатима хоће да нађу сигуран ослонац