Српски сион

Бр 17.

„СРПС КИ СИОН. "

Стр. 275.

Његова Светосш, иреузвишени госиодип шжријарх наш Георгије полажући темељ тој згради извршује своју најсветију дужност. Не. Требао сам рећи: извршује оно што је била најсветија дужност свију његових претходника, свију који су прије Њега стали у столицу православних српских архиепископа — митрополита карловачких и патријараха српских. Оно што они нијесу хтјели, или што они нијесу могли, Он хоће, Оп може. Он се може растати са двије стотине хил.ада круна, Он хоће на потребе своје цркве своту ту да жртвује, Он осјећа и увиђа да је то цркви својој дужан и Он плаћа тај од претходника Његових неисплаћени дуг. Томе се треба поклонити. То треба признати. Само са најчистијом благодарности треба то примити. Већ давно смо запали у тешки живот. Нешто други, а још више ми сами криви смо томе. Из црна дана дуготрајна никако да се извучемо. Па ето нам овогодишњег Ђурђевдаиа. Хоће веселији да нам сване, ако смо само весел>у ради. Нафнмо се на уранку Ђурђевског овог дана уз Пашријарха свога, да Он буде с нама веселији, да будемо с Њиме јачи. У часу када Он извршује најсветије своје дјело, у часу када Он за друге исплаћује вјековни дуг цркви и нама, нађимо се уз Њега сви, и када Он чекићем куцне по темељцу богословског сјеменишта, одзовимо се сви искреним: Бог да просши! У добар час! Вог илашио дарежљивој руци сриског Патријарха! Бог живио великог добротвора сриског Патри^арха Георгија! Карловци , у очи Ђурђевдана 1900. Ј ВучновиЋ.

У СЛАВУ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ГЕОРГИЈА БРАНКОВИЋА

Српски народ мало има Сретних часа, сретних дана; А још ређе мајка рађа Родољуба-великана! Али Божја воља беше Њој нека је вечна хвала; Што је Тебе сјајном митром Даривала — увенчала! Да с престола светог Саве Можеш чинит' добра дела; Поред којих увек биће Твоја слава неувела! Школи нашој заштитник си, Она Твоје чедо драго; А школа је српском роду Драгоцено, мило благо!

Бело брдо и Сантово, Па тг Кулпин, место Твоје, Школе дивне —■ Твоји дари, Вечну хвалу Теби поје! У Сомбору подиг'о си Храм просвете диван сјајан; Да потомству увек прича Како ти је спомен трајан! Да сведочи жеље Твоје, Чисте душе, срца чиста: Народ, црква, школа наша Да пропева да заблиста! Поред Саве Текелије И Твоје ће име сјати; Потомство ће име Твоје Са поносом спомињати!

Јер ће спомен Твојих дела После мрака да засјаји; Познаће јој праву вредност Тек доцнији нараштаји!

Сергије ПопиЋ