Српски сион

С тр . 2? 8.

„СРПСКИ СИСШ. 8

Б р. 17.

каже: јерархија хоће силом да одузме, дакле да отме, од иарода неко право. Ја то, као што рекох, потпуио разумем; али не разумем и не могу, славни Саборе, да разумем, од куд се долази до таквога тврђеља? И не знајући тога, ја морам то не само одлучно порећи, него управо као увреду за целу јерархију свечано и најодлучније одбити. „А за што? „За то, што ни ја, ни епископи ове митрополије, не идемо за тим, да се такво што збуде, то јест, да се од народа отме буди какво његово право. Али право право. Оно, за чим идемо и ја и еиискоии, састоји се у шом: да се пародно-црквене авшономне уредбе допесу у складу са основним иравилима наше свеше иравославне аиостолске цркве; дакле, да се одређења коначтга народно-црквепога автономнога устројства не косе са иравилима, учењем и карактером једне, светг, саборне и апосшолске цркве наше. Ако у којој уредби автономној има таквих одређења, разуме се по себи, да ми морамо ићи за тим, да се то уклони, јер је црква мати нагаа, и чувајући њезина права очуваћемо и своја. Но дакле, је ли то отимање? Је ли то издаја? Ни једно, ни друго. То је пре свега питање уверења, којега без сумње може слободно имати и епископ као и сваки други члан наше цркве и нашега народа. Али и да нема тога уверења — имамо и морамо имати смелости, да кажемо, да је то неоспорно и наша еминентна дужност, дужност немнновна; јер нас веже на то пред лицем целе цркве положена епископска заклетва нагаа. То су наше тежње. Но ја одмах и додајем јога и ово: те своје тежње хоЛемо лучно, али законитим иутем да осшвариуо. Не можемо ли их законитим, тим јединим иравим иутем, оваилошиши — ја и госиода еиискоии ие Лемо ударити страниутицом, ни у безакоње; јер нам је иречи МИр у ЦрКБИ, него насилни повратак баш од уерархије одузетих права. Ши то чинимо и чиниЛемо не само мира ради, него и са гиврдом вером, да Ле ираведна ствар наИи, кад било, мирно решење своје." Ја сам у дубини душе своје уверен: да је Нзегова Светост српски патријарх Георгије, да је јерархнја моје свете православне српске цркве, родол>убивим тежњама и истрајним радом у славу Божју, на корпст свете цркве и милога српскога рода на правом путу, — подупирао сам тај рад вазда вољно, одушевљено, искрепо и отворено, по своме уверењу, свом својом скромном снагом и делом и словом а подупираћу га и од сада докле год је на томе путу. Молио сам се и до сада, а молићу се од сада јога већма Вогу да : „Еоз/нсг.идгл дрбгх Д(>8га да едииодмс/тлгл испок^клт : Оцд, Сина и скдтаго Д8\-а!. Слава Ти патријарше српски Георгије! — Сјајно си искупио своју реч, коју си нам заложио, кад смо Те оно пре 10 година саборно изабрали за архијепископа карловачког, митрополита н патријарха српскога, и Ти нам на радосни глас о Твоме избору још радосније одговорио: »Ако лш Бог милостпви даде окивота и здравља — захвалпћу се народу свол/е на избору тилге: што ћу му иодики нравославиу сриску богословску селшнарију у седишту сриске патријаршије/« У добри час јој темеља положпо, у бољи је осветио и дуго је гледао: како успешно дела у славу Божју, у корист Твоје свете цркве и милог српскога народа! Чина-Стееа Васин ПоповиА.