Српски сион

С тр . 308.

„СРПСКИ

СИОН. 8

Б р . 19.

вреји су касније изопачили овај закон о суботи и тумачећи га сасвим буквално, држали су, да суботом није дозвољено вршити ни дела љубави и милосрђа, али Исус Христос, Господк с$кки>тк1, онровргао је ту њихову заблуду, доказавши учитељима јеврејским, да достонтх ва с8кви>тк! довро творити (Мат. 12, 1 —12). Важност суботе, као старозаветног празника, састојала се у главном у томе, што је суботни одмор служио за предслику смртног одмора и покоја, којега је Исус Христос — после борбе и страдања у земном животу — у гробу имао пробавити. 0 томе нам врло леио говорн света дрква у једнсј великосуботној песни, појући: Дн-кшши денк таинш бмикж Жоти проовразокаше гллгола : и виагослоки Богх дпњ ссдл»к1и; с Т а ко естк К/1лгослок !ннад с!5ккшта, сјп естк оупокоешА джк, кч онк же почи отх кск^к д-клх свои\х единороднкш Ок1н» ЕожУи, с/иотренп/их еже на сл«ертк плот'Тк» с15ккиЈотсткокакх (стТ\ирл нл Господн коззеа^х на ксл. с$кки>т8). После васкресења Христова старозаветна субота је изгубила свој првашњи карактер, те се с тога у новозаветној цркви и не сматра за празник, Ј е Р ЈУ У томе заменуо дан Христова васкресења. Тај дан постаде хришћанским нразником — замеником старозаветне суботе. Света црква из уважења према првобитном празнику није уврстила суботу у ред осталих седмичних дана, већ ју је одликовала од њих особеним Богосзужењем, потпуном, забраном или ублажењем поета. Сходно смислу старозаветног празника, установила је св. новозаветна. црква, да се Богослужење у суботне дане врши у част свију светих, као који су се већ у Богу смирили од борбе и трудова овог земног живота, и за спомен мртвима, за које моли она од Бога тишине и покоја; 64. апостолско нравило овако говори гледе суботног поста: ацЈе кто нзх клира о\|"сл!отрЕН& к8детх постацишс /А к & джк Г осподенк , или кх с$кки>т&, крО/И-к едн« нк1 а ток/иш (кмпк Ј а с8ккштк1): дл кбдст изкержжх. Дц|е же /ШрАнинх, да кКдетх отл Ј чжј." Не можемо пропустити, да не речемо што о родитељским или задушним суботама задушницама. Ово су такве суботе, у које је цело Богослужење посвећено молитви за, умрле. По. уставу црквеном има такве две суботе, наиме — субота месопустна п субота

пред Педесетницом (Духовима). Обе ове суботе одржавају се ио пропису у нашој цркви, али народ обдржава само прву, а у место друге држи задушнице у Суботу пред дан св. Киријака отшелника (29. септембра). У Руској цркви пак осим поменуте прве две задушне суботе, држи се још једна т. з. Дмитриуевска, која је установљена за спомен православних Руса, који изгибоше на Куликовом пољу у борби с Монголима, 8. септембра 1380. год. Задушнице ове падају у суботу пред даном св. вмученика ДимитријаМироточивог (26. октобра). 0 8г8кла ектенТл (в. ектенТа). 0 \* и м л — ауЈ ( |1х, образ, сиолашњи облик, одело, сиољашњи украс. Иод схимом се разуме скуп монашкога одела јер када се монах уз прописане молитве обуче у дотично одело, и том приликом положи за.вет чистоте, сиромаштва и послушности, тада у њему (т. ј. о делу) добија образ или вид анђеоски (в. л»онл\х). (г "к д & л е н х — долази од глагола сид'кти, — седети , О^кдлленх је такова црквена песма, за време које је дозвољено хришћанима нри Богослужењу седети. (сравни : акадистх, иплкои). Сг^кнк — је врста балдахина, који се у неким храмовима сгавља изнад светога престола. Осим тога има балдахина који се праве од скупоцене свиле и кадифе и служи као засебна утвар, која се код нас небом назива. О-кнк служи на то, да увелича великољеиност олтара, односно храма и Богослужења и да видљивим начином укаже на велику важност св. престола; уједно нам преставља Божанску славу и благодат, која осењава светилиште престо. У осталом балдахин није неопходно потребна нринадлежност олтара и у већини храмова, не ћемо га наћи. (Наставиће се.) Пет минута* Драги ирпјатељи ! Позват сам да говорпм не прелазећи границу од нет минута — одређену ми правилима. У иет минута може се * Недавио, на једном религијозном збору у Њу-Јорку изјавио је нредседник збора, да се сваком, који је рад говорећи доиушта само пет минута на говор. Иосле тренутне наузе јави се један између признатих говорника доктор, да говори о томе, шта значи пет минута у животу човекову. Тај петминутни говор о пет минута, кога овде доносимо, поред своје оригиналногти исто је толико оштроуман, кодико и пун садржаја.