Српски сион

Б р . 19.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 309.

рећи мало, али може се рећи и много. За нет минута може се читав град упалити; може се пробити дно брода и брод се подврћи онасности, да се изгуби у дубини воде;запет минуга може душа иогинути. Погрешка, учињена У тренут ока, може востати узроком туге и невоље за део даљи жнвот. А да је та мисао нроникла сва наша срца, тада би ја своју задаћу исдрцео већ у једном минугу, а не у пет. Зар је један младић, у часу заборава и искушења учинио таково зло, које после кроз део живот свој Цникако поправити не може! Једна само погрешка, једна непажња кадра је често да повуче за собом већ грозне и неотклоњиве последице. Један часак доста је био Исаву да прода своје ирвеначко право. Хиљаде младих људи нродају га на жалост још и по х^уд и камо нижу дену. Један бешчастан иоступак, једна неноштена реч каља душу. Воде свих мора и река не могу опрати ту љагу. Када дођете у искушење не заборављајте, да у нет минута можете срамно обешчастити ваше име, спремити неумитну грижу савести кроз цео живот, а јадне родитеље ваше ражалостити до гроба хладна. У пет минута може се свршити најгрђе зло, али исто тако може се учинити и знатно добро: ви се, наиме, можете решити, да идете нутем .истине и пошгења. То зависи од вас, и за пет мипута ви се можете одлучно и храбро решити. За то нам нису нотребне године. Научите се чувати новчић, па ћете имати форинте; цените сваки часак времена, сваки минут, иа ће у вашој власти бити и читавн сати. Ево, на какав сам начин ја написао једну књигу. У ручаоници мојој свакад је било иапира, иеро и мастило. Те кадгод сам морао почекати који часак док се донесе јело, ја сам навикао да напишем ма неколико речи неколико реди. У току извесног времена ја сам на тај начин наиисао читаву књигу, и кад је књига одштампана, ја сам по суду стручне критике дознао, да сам начинио добро дело. Књига ме није стала ни једног минута, који би .ја могао посветити каквом другом џослу. Тврда земља састојн се из најситнијих делова материје, а недогледно море — из каиљица. Џон ЈЗрадфорд вели: „Ја сматраа нзгу-

бљеним сваки онај час, када, говорећи или пишући, нисам учинио какво доброа Сенека је рекао: „време је једино благо. о коме се може рећи, да је тврдичење — врлина." Да сам могао посветити ма каквом умном корисном раду свих оних пет минута, које су ми отели досадни људи с њиховим празним разговорима или које сам изгубио због неакуратних људи, који вечно закашљавају, тада ја ни налик не бих био на себе какав сам данас изашао, већ бих знао много штошта, сад ми непознато. Никада нетрошите узалуд ни пет минута вашега времена; нити сметајте својом неакуратношћу другима, да корисно употребљавају те малене делове времена. Пет минута озбиљна рада свако јутро и свако вече — и за две или три године ви ћете научити какав хоћете стран језик. Потрачени новци, изгубљен пметак, па шта више и нарушено здравље може се повратити, али никад се не враћа изгубљено време. Минути су скупљи од брилијаната. Сав наш живот су минути. Они нам дају мудрост и срећу у овом, а блажену вечност у будућем животу. Свршићу пре, него што председник рекне да је истекло дато ми време; те још једном нонављам, драги пријатељи! —■ учите се ценити и пет минута. Јер већ и један минут је доста, па да у дану учинимо добро дело, те тако на диван начин нроведемо живот и сами себи спремимо богату жетву на небу. Превео: Рад. Грујић

Правоелавно морално учење и неколико приговора против њега. (Наставак) 1.) Прва и ошпта пропрека на нуту нашега моралнога усавршеља је :-а све људе сама наша грехом заражена и ослабљена природа, коју сваки човек добија од својих родитеља (Рим. 5, 12; Псал. 50, 7; Јов. 3. 6.). Услед растројства л,удске природе с падом првога човека, наш је разум иостао туп за позпавање божанске истине (I. Кор. 2, 14.), тако, да ми сада но речима Прем. Соломона: „ једва схваЛамо и оно што је на земљи и (Прем. Сол. 9, 16.), те отуда настају разне заблуде, нредрасуде, иразноверица, невероваље и самовољно извртаље истине, — од којих слабости пати људски род. Савест у садањем стаљу ионекад не тумачи нам јасно Божју вољу, а по