Српски сион

С тр . 340.

„СРПСКИ СИОНЛ

ВР. 21.

Дочек Његова Виеокопреосвештенетва епиекопа Бачког Митрофана Шевића у Жабљу и Шајкашкој. Поводом молбе цркв. општине жабаљске, да Његово Високонреосвештенство благоизволи о слави црквеној на св. Николу богослужити — одлучво је Госп. Енискон да том ириликом одазивајући се жељи Жабаљчана обиђе и ова места у Шајкашкој: г Бурђево, Еовиљ-С. Иван, Горњи и Доњи Ковиљ. Прохујало је више од двадесет година како је епископ бачки био у Жабљу иоследњи пут, а колмко је тек прохујало како у Шајкашкој, о том не знају ни најстарији људи. Глас о томе, да ће Његово Високоиреосвештенство доки у Жабаљ, те после и обићи нека места по Шајкашкој, усталасао је слободно могу рећи сву Шајкашку, јер о слави жабаљској застунљена су била сва села шајкашког некад батаљона. Његово Високопреосвештенство стигло је у Жабаљ у очи Никољ-Дана, у пратњи протосингела и настојатеља ман. Ковиља г. Георгија Видицког; пароха новосадског г Г>ор1)а Велића, два 1;акона своја: Георгија и Никанора, а дочекано је на хатару жабаљском; ту га је срески начеоник г. Исидор нл. Николић врло топло поздравио, а затим председник цркв. општине, пошто се Његово Високопреосвештенство захвалило, кренуо се даље пут Жабља, напред је јахао бандеријум до 100 момака, а за овим се низао непрегледан број кола. Пролазећи кроз село народ је на сваком кораку одушевљено поздрављао свог архијереја. При уласку у село подигнут је био славолук са натписом: Добро нам дошао св. Владико! а близу цркве, други славолук, са натписом: Благословен који долази у име Госнодње! Код цркве се међутим слегао силан парод, с нестрпљењем очекујући кад ће се указати Његово Високопреосвештенство. На уласку у дивни и велељепни храм жабаљски, дочекало је свештенство у одеждама на челу са окр. протом својим Милошем М. Панићем, који је Његово Високопреосвештенство. дивно поздравио.Улазећп у св. храм уз појање тропара, Његово Високопреосвештенство помоливши се Богу ушао је у св. олтар и прегледавши вратио се у свој сто: по одслуженом молебствију ивго-

ворио је Госп. Епископ сакупљеном народу дивну беседу, поучавајући присутни народ, да буде чврст у вери, да буде одан Његову Величанству, да чува име своје, народност своју. Веседу ову народ је са усхнћељем слушао, а у одушевљењу своме непрестано прекидао усклицима: Живео! После свршене молитве посетило је Његово Високопреосвештенство и рим. кат. богомољу, где је поздрављен био од рим. кат. свештеникп, а но том отишао је у свој стан код окр. проте, и ту је примио разне депутације. У вече је уважени и далеко познатп са свог гостопримства, грађаннн жабаљски г. Емнл Оарајлић веленоседник у част г. Енископу ириредио богату вечеру. На св. Николу отиочела је божанствена литургија у Ј /г 9 сахата, црква велика и пространа жабаљска била је већ у то доба пренуна нобожног народа, који је горео од жеље да види гвог Архијереја и да се наужива и душевно наслади архијерејском службом. При почетку лптургије произвело је Његово Високоиреосвештенство петоро школ. деце за чтеце, што је у присутног народа толику радост произвело, да је многи срцу дајући на вољу и заплакао се. За време св. литургије иојао је на кору гимназијски кор новосадски врло лено и складно. После очитаног св. јеванђеља пзговорио је народу са амвона значајну беседу Госп. Епископ, коју је народ са великом иажњом до краја слушао, а на крају поздравио Госп. Епископа усклицима: Живео ! Но свршеној литургнји ишло се литијом око цркве, након тога освећено је кољиво, а по раздељеном антидору испраћен је Внсокоиреосвећени дуготрајнии усклицима : Жнвео ! до у свој стан. У подне је окр. ирота нриредио ручак у свом дому у част Госп. Еиископу, на ком су билп и сви представници разних власти и корпорација. За време ручка пало је врло лених здравица, за здравље владара — земље Господара, нашег премилостивог краља Фраица Јосифа 1. за здравље Његове Светости. св. Патријарха нашег Георгија, за здравље Његова Високоиреосвештенства Г. Еиископа Митрофана. У 4 саха,та по иодне, а ио одслуженој вечерњи кренуо се Високопреосвећени, праћен свећеносцима, свешгенством и силним народом у школу, која је дотле већ нуна била побожна