Српски сион

Б р. 21.

г ОРПСКИ

СИОН. к

С тр . 339.

То су ето учени оротивници цркве хришћанске и њнхови погледи на веру и Бога. Наравно, да су овакви погледи морали имати кобних последица, а особито кад су и у народ продрли. Таква филозофија се није задовољавала само теоретисањем, већ хтеде, да тај растрој унесе и у масу народну, да и неучену масу, која је дотле веровала у Христа, задобије за себе, То су до некле и постигли понуларисањем своје науке. Штраус, Баур и други приврженици новотибингенске школе написаше за народ књиге под насловом „Живот Исусов", те спустише и уврстише Господа Исуса Христа међу просте људе, шта више неки га представљаху и као злочпнца (Ренан). На неук народ је то имало великих иоследица. Књиге таквог садржаја се читаху с насладом и најиосле •— мора се признати — зададоше цркви хрингћанској- осетљив удар. јер се убрзо рашири неверје по западној Европи. Убрзо се показао и плод оваквог деловања. Друштвена питања се такође почеше решавати без обзира на веру, која је једина у стању, да их правилно реши. Становиште је било ногрешно, те и социјална начела пођоше тим путем и тако погрешна и трула узнемирују и датшњи свет, као што су: атеизам, социјализам, комупизам, нихилизам, претерани захтеви социјалне демагогије и како се још не зову те ругобе, које су на срамоту данашњој култури. Ненријатељи хришћанства (особито материјалисге) цоносе се, да су они прави заступници науке и тим хоће, да себи у народу стеку онај авторитет, који им њихова дела не могу донети. Но знамо, да је баш обратно. У немачкој литератури се њихова наука назива „егзактна", као што је и они сами називају, али је увек називају егзактном иронично, са наводним знаком. Ми знамо, да су се баш највећи умови, који су ироналасцима својим начинили револуцију у области науке, специјално природних наука, одликовали баш побожношћу и што су дубље продирали у природне тајне, све им је више излазило пред очи величанство Божје. Ево само неколико примера: Знаменити творац хеиијоцентричке астрономске системе Никола Коперник, тако је био тврд у вери, да је сам себи саставио надгробни споменик, који је и данас на његову гробу, а овако гласи: „Не иштем, Господе, велике благодати Павлове и не смем

тражити милости, коју си указао Петру, већ Те топло молим за помиловање, које си даровао разбојнику на кроу (N011 рагет Рап1о §,та11ат гедшго, тешат Ре1п педие розсо; §ес1 ^иат 111 спшз %по ДесЈегаз 1а1гош, 8ес1и1и8 ого). Белпки природњак 1Бутн, који је пронашао закон гравитације, био је толико религији склон, да је написао т\мачење на књигу прсрока Данила и Апокалипсис (Н. II. Рожде* ствемскУи ,,Хри.т'1АнскаА Д пологетикд ".) Славни математичар Паскал такођер је тако био религиозан, да је своје име овековечио и у богословској литератури својим делом „Провинцијална Писма" (Издао их под именом 1 још 8 Мои1а11е У њима особито устаје нротив лаксивног морала језуитског). Па као што је црква хришћанска у свом животу издржала толико и толико нанадаја и тешких часова, тако ће издржати и ове нападаје и данас већ успешно одолева својим противницима. Народ вере мора имати, а и сваки човек, који хоће да морално проживи свој век, мора се руководити вишим идејама, а те му идеје пружа хришћанска вера. Иојединих покушаја и нападаја биће свагда, али све то не ће сметати, да се испуне Христове речи, да Његову цркву ни паклена врата не ће разрушити. Противници хришћанства пребацују цркви хришћанској, да нема довољно моћи, да побуди људе на морални живот, -те -да може морал постојати и без религије; затим, да је религија у противности са науком и уметношћу. Тим они одричу уплив религији на три најважнија фактора духовног живота човечјег. Кад би они били кадри то доказати, хришћанска црква би била заиста сломљена, јер са непостижним догматима својим не би имала никаква уплива на људе, не би је уопће људи требали. Но не само да противници наши тога не могу доказати, већ су на нротив докази с наше сгране Хришћанске тако чврсти, да се нред њима противнички разлози иоказују у свом нзштавилу свом. Ми ћемо изнети у краће у слободном преводу, како је расправио та нитања покојни професор петроградске духовне академије II. И. Рождестшккш у поменутој Аиологетици (II. изд. 1893. год.) и то појединце : одноша религије према моралу, одношај њен према науцу и најпосле према уметности. (Иаетавиће се).