Српски сион

Б р . 22

„СРПСКИ СИОНЛ

С тр . 359.

што је н. пр. у називима: „Догматика", „Литургика", „Полемика" и т. д. па сам узео реч „Моралка", пошто сам ју чуо од више наших свештеника и богослова. Но пошто ми је и један критичар из Србије и један руски свештеник то исто за реч „Моралка" нриметно, то ћу радо нристати на нромену наслова: „Правосл. морално Богословље", те ћу. — ако дочекамо друго издање књиге — такав наслов јој дати, те тако барем тај једини приговор г. критичара Г. у обзир узети. Но остале слободоумне и модерне назоре и напомене у критици г. Г. о којима би се са гледишта црквене науке, па н ФилосоФије такођер могло говорити нећемо даље реФлектовати, пошто се и г. критичар у опште органичио само на оиште наномене и кратке поенте без нужног деталнијег мотивисања и разлагања, које би ради објашњења самих начела нужно било; а и простор ово.а листа упућује нас да се ограничимо само на директне приговоре и најмаркантније назоре г. критичара о појединим религијозно-моралним питањима, који се са православним моралним учењем цркве косе. Међу тим пада у очи, да је г. критичар у евоју критику „Моралке" умешао и напомену о стручној квалиФикацији и књижевном раду наших впреосв. г. г. епискоиа, и то у такову тону, којим се не чини услуга нашој срнско-православној цркви у јавности. Ја незнам, шта је могло дати новода г. критичару, да у критнци „Моралке" у онакову облику о нашем еиисконату говори. У осталом ми мислимо да није баш стручни књижевни рад неонходни услов за ваљано вршење епископских дужности. Многи наши стари и славни митрополити енископи нису се бавили богословским литерарним радом, па су при свем том били врло ваљани епискоии, и цркви и народу свом одани архииастири, који су му много користили. Та и у другим сталежима има врло чувених чиновника и достојанственика, који своје дужности одлично врше, ма да се стручним литерарним радом не баве. Међутим у нашем впреосв. еиисконату има више бивших нроФесора богословије и гимназије, који су се озбиљном студијом богословских наука бавили и баве. А биће међу њима и који познати литерарни трудбеник ка нољу богословије и црквене науке? Најпосле што се тиче оног личног комплимента, којим је г. критичар свој приказ завршио, и ако нисам компетентан, да о себи суд изри-

чем, морам изјавитп, да ми г. критичар оним претераним комплиментом није радост учинио; јер сам ја у свом животу у више прилика иоказао, да не натим од оне болести, што се зове „штреберство" и „претерана лична амбиција". У осталом ја сам у својој „Православној Моралци" наиисао систематично изложење хришЛанско-п.равославнога моралнога учења за ученике средњих школа; па за моју књигу могу имати одлучне и стварне важно само оне оцене и примедбе, које се крећу у области хтришћанског учења православне цркве и педагогије, а слободоумни назори модерних теорија, које се косе са нозитивним учењем нравославне цркве, не могу на садржај „Православне Моралке" стварно утецати, па ће и наведене примедбе г. критичара остати без икаква уплива на стварну страну моје књиге, пошто их ја у системи хри шЛанско-православног моралног учења никако у обзир узети не могу. У Земуну, на Цвети 1900. Сава Теодорови! проФесор у кр. реал. гимнааији.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Његова Светост,) преузвишени госноднн патријарх Георгије, вратпо се у потпуном здрављу из Вудимпеште у своју резиценцију, прошлога понедеопика, брзпм возом. (Седнице архидијецезалних епархијскихвласти), држане су под председнпштвом Његове Светости преузвишенога господина патријарха Георгија. и то: Адмипистративног Одбора дана 24 маја (6 јуна), а Конзисторије дана 25 маја (7 јуна) о. г. (Радња архидијецезалних епархијских власти.) I Административни Одбор , у седници својој од 27 марта (9 априла) о. г., под председииштвом Његове Светости нреузвишенога госиодина патријарха Георгија БјхшковиЛа, решио је, између осталих, и ове иредмете: — Упућена је црквена општина у Карловцииа, да према постављешш јој захтевима путем овога одбора поднесе молбу вис. кр. зем. влади ради припомзћи за генералну оправку саборне св. Николајевске цркве. — Упућена је црквена општина у Беркасову, да, с обзиром на постављеии рок до којега кр. зем. влада стоји у обвези