Српски сион

С тр . 858.

о овом богословском делу мисли." ГГа аатим у курзиву настаља: „ одобрити и благослов дати, то може сваки; али суд не може сваки изреНи." Да би и у том питању г. критичар био на чисто, одговарамо му, да за то нисмо одобрење св. Синода у делости у књизи штампали, гито то није у нас обичај код школских књига, и што смо мислили, да је број и датум аиробације св. Синода довољан, да се означи, да је дело од св. Синода прегледано и одобрено. — А да је рукопис „ Православне Моралке" пре апробације стручно и савесно ирегледан и строго оцењен, види се одатле што су га имала на рецензији два компетентна стручњака, (оба су сада епископи,) који су као проФесори богословије баш „ГГравосл. морално Богословље" предавали, те се као специјалисте у тој струци за стварну страну „Моралке" лично интересовали и са сваке стране ју стручњачки оценити могли. Пре апробације св. архијерејског Синода, синодално одређени рецензент ставио је у рукоиису неколико омањих, већином Формалних примедаба са захтевом: да дотична места према примедбама исправим, и тек када сам то учинио, — онда је рукоиис „Моралке" св. Синодом одобрен као такав, који својој цели потпуно одговара. У осталом ради знања г. критичару нека је и то споменуто, да је моју „Моралку" и високопрсосвећени митрополит београдски г. Инокентије на моју молбу: да се иста као уџбеник и у средњим заводима у Србији одобри и уведе, изволео дати на стручну оцену једноме проФесору београдске богословије, а уједно ју је и сам лично, као бивши дугогодишњи проФесор и ректор богословије (и то баш „Моралног Богословља"), пажљиво ирочитао и у сваком погледу као добру и згодну књигу оценпо, теју како на основу иовољног реФерата, нозванога стручног реФерепта, тако и на основу своје личне повољне оцене ирепоручио Просветном Савету и г. мнпистру просвете и црквених дела, да се као уџбсник у средњим школама у краљевини Србији уведе, — што је на нредлоц Просветног Савета г. министар и учинити изволео. Осим ових званичних реФерата пропратила је и јавна критика из пера компетентних стручњака врло повољпо моју „Моралку" у два духовна, и једном педагошком часопису у Србији (види „Глас", службени лист нишке епархије из год. 1899. број ^ 9 „Весиик срнске цркве", све-

Б р . 22

ска за септембар 1899.; „Учитељ", орган учиљског удружења у Србији, евеска I.—Ш. 1900 год.); а један стручњак у свом чланку о промени веронаучног наставног илана и препарандијама, мимогред изразио се и у „Срп. Сиону" (број I. 1900.) повољно о каквоћи исте књиге. Ово ће ваљда бити довољно, да увери г. критичара, да је иоред толиких стручних и меродавних оцена „Моралке", и уз најсавеснију и строгу оцену синодалног реФерента, морао испасти. и у св. Синоду иовољан суд о њој само зато, што је тако сретно удешена, да јој се са гледишта хриги%анско-иравославног моралног учења до сада ништа стварно , нити с педагошког гледишта замерило није. А да је било каквих важнијих и крупнијих погрешака, могу уверити г. критичара да би то оба нретпоменута впреосв. рсцензента као стручњаци и стремии богослови још пре синодалне реФераде уочили, и понравку истих захтевали исто онако, као што преосв. синодални реФерепт захтевао ноиравку у смислу оних омањим примедаба. Најпосле г. критичар чини замерку и у погледу наслова књиге, те вели да наслов „Нравославна Моралка" није „прикладан," па нримећује: „да у наслову треба да је садржај казан, а то није у речи „Моралка". А ја питам, ако садржај није казан у речи: „ Правосл. Моралка," — јели то изражено у називу: „Православно морално или нравствено Богословље?" Каква је ту разлика? За тим вели г. критичар, даје тај назив скован но хрватском; па вели: „да би нрави наслов требао да гласи: „ Православно морално Ђотословље ", јер да је тако назвао и епископ Платон своје дело, н да је у Београду „изишавша" ирерада тога дела (1871.) добилг1 такав исти назив. Међу тим ја усвајам примедбу г. критичара, да наслов гласи; „Правосл. морално Богословље"; но уједно примећујем, да г. критичар није добро иавео назив дела костромскога енископа Платона, па ни београдског превода истог дела; јер еп. Платон није своје дело назвао Ћ Морално Богословље," него „Правосл. нравственное Богословте"; а исто тако не гласи наслов у београдског нревода тога дела, „Иравосл. морално Богословље"' него „Нравосл. нравствено Богословље". А пошто је реч „нЈМвствено" туђа и нашим ђацима неразумљива, — ја ју нисам усвојио, тим ире, што би та реч често и у самом садржају књиге долазила. Осим тога, јасам хтео, да наслов књизи буде што краЛи , као

„СРДСКИ СИОН."