Српски сион
Стр . 362
СИОН."
Б р . 22.
обвезнида у сврху купа неких иепокретиости. Одобрени су рачуни и прорачуни некпх општина и нанастира. (Са Карловачке гимназије.) Дана 3 (16) јуна о. г., у 5 сахати носле подпе, бпће у гимназијском дворишту јавна веџба у гимнастнди; а 13 (26) јуна, после благодаренија, у дворани гимназијској свечан отпуст. Разне белешке. (Одбор за разбијање српоких прозора у Загребу). Као што чптамо, а изгледа сасвим и вероватно, у Загребу постојп „одбор за разбпјање српских прозора." Још није решено: којој врсти културно-просветних институдпја овај одбор прнпада. (Из Св. Горе) јављају, да ће крајем месеца јуна о. г. бити освећеп тамо руски манастир св. Андрпје, којем је камен темељад још пре 20 годпна положио руски велики кнез Алексије стриц цара Николе II. Манастир овај бпће нејвећп међу иапастирима у Св. Гори. (Бероки лрелази у г. 1898.) Кр. земаљски статистички тред у Злгреб у П. књ. свога „УјевШка" установио је, према својим податцима, даје г. 1898 у крал>евпнама Хрватској и Славонији било верских прелаза свега 473. Жз једне у другу вероисповест прешло је, напме, 223 мушке п 250 женскпх охзоба. У римокатолпчку вероисповест прешло је 50 мушшких и 56 женских, свега 106 особа, и то: из правосла вне 31, еванг. аугсб. конфесије 27, еванг. хелв. конфесије 15, израиљске 29 и осталих конфесија 4. У православпу вероисповест прешло је 72 мушке п 114 женскпх, свега 186 особа и то: из рпмокатоличке 108, грко-католпчке 72, еванг. аугсб. конфисије 1., израиљске 2., из осталнх копфеспра 3. У грко -католичкЈ вероисповест прешло је 15 жушкпх и 13 жепских, свега 28 особа, и то: из православне вероисповести 26, еванг. аугсб. конфеспје 1, израиљске 1. Евангелској аугсбуршкој конфеспјп прешлоје 2 мушке п 7 женскпх, свега 9 особа, и то из римокатоличке вероисповестн 4, православне 4, еванг. хелв. конфесије 1. У евангелско хелветску конфесију прешло је 84 МЈчнке и 60 женских, свега 144 особе, и то: из рпмокатоличке 124, грко-католичке 1, еванг. аугсбуршке 19. Највпше је прелаза било у Сремској жупанији, а за тиж у Беловарско-Крижевачкој. У овој прешло је 71 грко-католичка (унијата) у православље, а 24 иравославна у унију. (Утешан резултат за Крижевачке прозелите!) Према горњпм податцима излази, да су само православна вероисцовест и евангеличко хелвентска конфеепја впше
добиле пего пзгубиле ирп верским прелазнма у г. 1898, и то у православну веру прешло више 125 пего што је из ње иступило, а у еван. хелв. конфесију 128. Римокатолпчка је више изгубила него добила 130, грко-католичка 45, еванг. аугсбуршка конфеспја 39, израиљска З^ остале 7 особа. Неми бројевп, а много кажу! (Религијозност Берлина и Париза.) У чланку С. Глаголева: „Релшл и наука вђ пхт, взапмоотношенш кђ наступавш;ему ХХ-му стол г ]>тш" у јануарској свесци „Богослов. В'ћстн." о. г. доноси автор занимљиве податке о религијозности Берлипа и Парпза на основу својпх лпчних утисака п носматрања за време свога боравка у тпм тобоже центрумима аптихрпшћанског правца у науци. У Берлпну автор обраћа пажњу на педељни дан. „У тај дан 10 н 12 сати пре подне и на најживљим улицама Берлпнским престаје скоро свако кретање. Сви су на Богослужењима. Цркве су пуне богомољаца. Не гледећн на многобројносг народа, у црквама влада побожна тпшина, а са лица вернпх можеш читатп најдубљу пажњу. Тога Ј],ана међу богомољцнма не можеш видети оамо деце, али и она не изостају са молитве. За њихову молитву наређено је нарочито време п у то време лепо и чисто одевенп маленн дечарцп и девојчице са озбиљним и свечаним лицима у оделитии групама долазе у цркву. Оспм недеље у протестанскпм црквама свршава се служба још и средом пред вече. И у то доба тих дана има доста богомољаца, премда су то жахом жене, јер су људи тада већином везани службеним дужностима. Једанпут у годпнн пмају протестанти један свечан дан покајања. Тога дана богомоље протестанске целог дана су пуне — једип излазе други улазе — а сви за чудо скромно обученп; на све се пазн, да се ничим не наруши впсоки религијозни значај тога дана. У тај дан покајања слушао је автор горњег чланка и ораторпју Рајднову „времена годипе". -Позорнште је бпло дупком пуно, али свп беху псто тако као и у цркви необично скромно одевени. У тој ораторијп автор није примегпо ни једног момеита, ни једне поте, која бн можда позивала иа прослављање незнабожачкпх страсти, љубав к женскињама, херојских подвига п сл., већ све беше нроникпуто чисто хришћанском идејом. Ну, што је главно, то релнгијозно разположење по казују не само обични људи берлипци, већ и ученн и узто такови, који својим научпим погледима далеко одоше од хришћанства. Тако, познатог проноведника пасгора Брауна, који се одликује строгошћу својпх хришћанских погледа, долази у цркву да слуша