Српски сион

Бр. ш.

„српски сион."

С*Р. всз.

најејајппја звезда бердипског унпверзитета проф. А. Харпак. „Историчар радионалпста, прпмећује автор, можда заборављајући своје рацпоналистичке теорије, скромио овде слупга излагање п утврђивање сгаре протестантске вере, коју он у бптностп пориче. Шта привлачи овамо историчара? Недавно га постигла несрећа. Врат његов ироф. математике, коме је он посветио своју историју догмата, полудео је. .. .. Познат је факат да догађаји сличне врсте не остају без утидаја на наше моралне погледе ; али нама се чинп, да даровпти исторпчар и поред тога пма других побуда, које га гопе. да иде у цркву тиргартена. Оштроумно и на свој начпн објашњавајући порекло хришћапскпх догмата, он је својим великим умом морао увидеги, да их таким тумачењем он лпшава унутрашњег смисла и његово срце тада није се могло умпритп на његовпм догматпма". А ако је озбиљни протестански Берлпн по проматрању авторову врло релпгпјозан, то и Париз по његову мпшљењу није нп блвзу тако безбожан град као што се обично држп. Напротив његове величанствене и огромне цркве, а ида их доста, — нису заборављени музеји, нити архезлошки споменици, већ места побожне молитве на која се скупља многи народ и ако не у толиком броју као у Берлину. Магазпнп, ко.ји тргују религијозним иредметива исто тако ннсу празни. Многе чињенпце говоре о сили католичке вере у Паризу. Ну, ни овде није религија својпна само нпже класе друштвене. Љени искренн следбеницп имају својих представника у свим друштвеним сталежима. Нарочито треба знати, да знаменита Парпска Академија Наука броји међу својим члановпма већи број хрпшћапа у правом смислу речи. Такови су н. нр.: Брипетер (један од четрдесеторице бесмртних), еппскоп Перо, Бурже, математпчар Гермаи, астропом Фај, најбољи светски геолог Лапарпн, Годрп, абат Диженпј, Пол, Жолп, Бутру и др. Једва је ту наћи и неколико лица, којп су непрпјатељскн расположени према хришАанству. Рад. Гр. (Исправак.) У 21. броју овога лпста, код проповеди „Јесмо ли Хрпшћанп", случајно је изостало, да је та проповед преведена са руског. Автор проиоведи је протојереј Алксије Бјелпцвјетов.

Читуља. | Јереј Никола Јакшић парох Српских Моравица премппуо је у Господу 21 маја (3 јуна) о. г., а сарањен 23 маја (5 јуна). Рођен је 1835, а руко-

ноложен за презвптера 1862 године. У покојнику, осим остале родбине, губи вредни сарадннк овога листа и професор иаше Богословије г. Душан Јакшић доброга и непрежаљенога оца, честитп парох Огулпнски јереј г. Мплутпн Вукелић, таста а народ парохије Моравичке доброга пастира, учитеља п прпјатеља. Лака му земља п к^кчнаА па<идтк!

Нове књиге. Унија у Поганцу илд Побједа Правоолавља Прилог к историји српске цркве у Вараждинском ђенералату. Написао: Никола Станков Љ/км^. Цијена 30 новч. илн 60 филера, у Новом Саду, ГИтамнарија Ђорђа Ивковпћа 1900. Стр. 54. Пољска Привреда у Србији. Споменица за. светску пзложбу у Паризу 1900. г. Написао Л. Р. ЈовановиЛ. Издање министарства народне привреде Краљевине Србије. Београд. 1900 Штампано у државиој штамиарпји. Стр. 130.

Тумачење Јеванђеља еа Бееедама. од Архимандрита фирмилијана Најновије издање у 3 књиге, које износе преко 70 штамнаних табака, велике осмине, на најФинијој хартији, а у тврдом платненом повезу, може се добити за 10 Круна само у познатој радњи свију црквених утвари, књига, Јеванђеља и црквених и свештеничких одела. Б. МарковиБ и Павлови^ у Београду и Земуну.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. АД К 288, 304, 329, 341. ех 1900. 46 1 — 3 С Т Е Ч А Ј. Ради сталног иопуњења упражњених парохијских места: у Модошу IV. илаћевног разреда, у Нађфали и Чоки VI. нлаћевног разреда, као и ради нопуњења упражњеног места протопресвитератског капелана у Вел. Бечкереку с 400 Фор. годишње нлате и 150 ®ор. годишњег полусесијоналног еквивалента раснисује се овим стечај с пријавним роком до 19 јуна (2. јула) 1900. године иутем односних предпостављених власти. Из седнице епарх. конзисторије држане у Темишвару 23. маја (5. јуна). 1900. године. Потпредеедник : Исак Дошен Архимандрит.