Српски сион

С тр . 856.

Б р . 22.

је делила пебо од земље, и да е пеба излије на земљу добротворпа дл-лн1А. — даре, — који дотле не беху пристуначни човеку, ма да су од почетка за човека и пазпачени били од Бога. Исус Хрпстос је већ ослободио род човечји испод власги ђавола; грех и иечистоћу људску спрао је својом крвљу; казну, коју је имао претрпетиг за грешни род људски, примио Јв на Себс и сродивши се с љу,пима, Сам их је кроз то сродио и са Оцем Својим Препреке на тај начин за помирење човека с Богом биле су све без изузетка уклоњеие. Шта још иреостаде? Преостаде дн се јави човек на небо и да узме иод своју власт небеска блага. Али, разуме се само по себи, даје у ночетку нужпо било некоме показати пут тамо човеку. Па коме? Најнриродније, свакако, Ономе, Коме је иут тај иајпознатији и Ко пам стече и заслужи нраво на пебеско насљедство. Христос Исус и јавио се за нас ио томе Прешсчом ка Оцу небеском (Јевр. "VI, 20.). Заиста уму иепостижпа но.јава! Отац пебески нредаде при том не само сва блага небеска на расноложење Богочовеку — Сину Свом, него Му даде и сву власт, — метнувши Га с дссне стране Своје власти и славе и тим пачином, изједначивши Га са Собом по самом човештву. Човек у лицу Исуса Христа ностаде једно с Богом и учини се господарем не само земље, него и свих Сила иебеских! И даде даре људима, пославши на земљу Духа Светога. И излише се тада дари пебески на пашу грешну земљу у таком изобиљу, у каквом само способни беху рођепи на земљи да их нриме. Основала се на земљи парочига чуварица дарова тих добротворних — св. Црква, да би се могли више и удобније користити дарима тим, и човек на тај начин онет у!)е у „прво достојанство", и још са сувишком нре\;а Адаму нрвосазданоме! Јер овај имађаше у себи образ Божји, а ми у истину постадосмо децом Божјом, од Бога рођеном Духом Светим у св. Цркви, и имамо могућности најиекреније удостојиги се Божанства. Не рече забадава Исус Христос Апостолима пред вазпесењем својим: и сад идем Ономе, Којн ме иосла; нсго вам Ја

исшину говорим: боље јс за вас да ја идем. Јер ако ја не идем Ушешишељ не %е до~Ки к вама, ако ли идем иослаЛу Та к вама (Јов. XVI, 7). Тако, вазиесење Исуса Христа на небо беше узроком, да се небо од тада спустило до земље и земља постаде онима, који јаспо гледају, тим самим иебом. Дух Божји живи сад и делује у нама. Али јаој! За то, да нам отвори приетупа пебеским обиталиштима, Сип Божји остави пебо, и дужан би пострадати за пас па крсту. Да иам номогне нопеги се иа пебо, Оп сам опет нрође нутем тим с телом својим и за тпм Духа Светога посла на земљу. Све пебо тнм начином, и не само св. анђели, него и Сам Бог у св. Тројици, подиже се на Сиасење рода човечјега и до тада заузето спасењем нашим А човек и хришћанин нгга више о том често и не помишља. Грепш, чини безакоња, ни иа шта се не обзирући. Као да се и иије за њега свршило то дело велико! Немар је с иашо стране врло чудноват! Нама се нредлаже и пуди јединство сГоснодом, онћење с Богом, потпупо обоготворење и то забадава као дар од Госнода Исуса; а ми се ваљамо у глибу греха и тврдо остајемо у противљењу Господу, који нас зове на нут спасенија! 0 томе и не мислимо, премда је небо и отворепо за нас, но од оних, који извршују жеља телеспих (Гал. У, 21.), нико не ће насљеднти царства Божјега, па и овде на земљн онај ие ће имати онштења с Духом Светим, који је нредап телесним жељама; јер Дух Божји не може бити у сличним људима (1. Мојо. "VI, 2). А ко нема Духа Светога, тај и није Христов (Рим. УШ, 9.) Браћо ! ОваЈ Исус, који се од вас узе на небо оиеш Ке доИи једном на земљу да суди живим и мртвима. Промислите: шта ће тада бити с иама, ако се не понравимо ? Напротив како ће бити сретни и блажени опи, који се достојпо приправе да дочекају и сретну Госнода Исуса! Ја мислим , пише Апостол, да сшрадања садашњега времена нису ништа ирема слави, која Ке, нам се јавити (Рим. V!II, 18.), кад се јави Хрисшос — живош наш (Колош. Ш, 4). 0, шражише, љубазни Хришћани, оно гито јс горе, где Хрисшос седи с десне сшране