Српски сион

С тр . 386.

„СРПСКИ СИОН. в

Б р . 24

Није наше, да испитујемо, зашто је Онај, што је за љубав грешника дошао, б«ш у тој развраћеној покрајини Палестине отпочео своју проповед. Ми треба тврдо да верујемо, да дела Божја нису случајна... За предстојећи тешки Му иосао Христос је осећао нотребу помоћника. Хтео је божанско дело Своје л>удима да омнли, па је међу становницима Галилеје тражио људе, који су сачувани били од владајућег разврата. И таке људе нашао је Он у рчбарима Генизаретскога језера. Од зараде вредних руку својих, мирним, кротким, симпатичким начином живога живели су ови људи, чији је задатак био, да улове васељену. Неки од њих поправљали су баш мреже своје, када их је божански Учитељ позвао, да оставе посао свој, те, као рибари људски, пођу за Н>име, По броју племена јудејских Господ је изабрао дванајсторицу ученика. Ево имена њахових: Петар и његов брат Андреј, Јаков и Јован синови Зеведејеви, Филин и Бартоломеј, Тома и Матеј, Јаков АлФејев и Симон Зилот, Јуда Јаковљев и Јуда Искаријотски. Осим Томе, за кога се не зна откуда је, сви остали беху Галилејци, а осим Матеја по занимању цариника, сви други се бавише рибарством. Без једне речи полазе они за Учитељем својим. Као верни ученици Његови прате Га на сваком кораку и жељно слушају проиовед Његову о царству небесном. Из Галилеје кроз Самарију прелазе у Јудеју, па у главни град Јудеје — Јерусалим. Увек и на свакоме месту они су учасници презирања, што 1а је Господ од стране јудејског друштва трпео, а мирно и са вером сносе све поруге, што они, као „Галилејци" и ученици презреног „Назарећанина" сносити морају. Ири проповедима Христовим, кад треба, опомињу народ, да се разилази, при чудесима служе Му као помоћници, о хлебовима, трпези, пасхи и пасхалноме јагњету, брижно се старају, у невољама храбре Учитеља свога и прелазе из места у место, да заповести Његовој задоста учине.

На питање Христово : за кога ме држите — у име свију њих одговара Петар : /Ги си син Бога живога". Али науку Христову о духовноме царству Његовом схваћају и апостоли као остали Јудеји. Јован и Јаков, два Зеведеја, моле Господа, да, када овла^а целим еветом, и њих постави близу Себе од десне страНе Сво.је. Тако чулно схваћање царства небеснога од стране апостола није изненадило божанског Учитеља. У одговору Своме са благим и питомим речима означио им је онај пут, којим се долази до царства небесног. Онај, који испије чашу Христову и буде слуга ближњима својим, назваће ее највећим у царству иебесноме. Апостолски позив није пи по себи незнатан. „Би сте со земљи... ви сте видело свету" — говори им Христос, Али тако да светли ваше видело нред људима, да виде ваша добра дела и прославе оца вашег, који је на небесима" (Мат. 5, 13 — 18.). Христом назначени задатак апостола био је дакле, да мирним путем победе сав савремени им свет, те да услед њихових добрих дела прославе Бога сви народи на земљи. Без торбе, палице и сандалија имали су по наредби Христовој ови иезнатни и сиромашни рибари изврпшти тај огроман посао. Послани су у свет, да буду свима све и сва, да буДу гоњени ради правде, да буду омражеии ради имена Христова. Пут, који им је предстојао, имао је бити пут одрицања и понижења, нут страдања и мучеништва . .. Па када је Христос довољно утврдио апостоле своје у науци својој и означио им тај велики задатак њихов, дошао је час растанка: „Још мало и не ћете ме видети — и опет мало па ћете ме видети, јер ја идем ка Оцу. Заиста вам кажем, да ћете ви заилакати и заридати, а свет ће се радовати. Ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост. Жена кад рађа трпи муку, али, кад роди дете, више се неопомиње жалости — о радости, што се роди човек на свет. Тако и ви сада имате жалост, али ћу вас опет видети и радоваће се срце ваше... До данас не искасте ништа у имемоје... У онај ћете