Српски сион

С тр . 466. ■ .ОРДСКИ

део земљишта преписом истог на црквену општину у сврху подмпрпвања црквено општинских и парохијских потреба.* Така би иојава иоред осталог заиста мотла подићи углед вере и цркве наше не само у очима нашег народа, него и самих назарена. Сабор наш, који би у преднаведеном правцу радио и урадио, учинио би сјајно дело тако замашног значаја, које би било од благотворног утецаја по цео наш црквено - народни и иросветни живот. Последица свега тога била би, да бп у богословију улазило све више способнијих и одличнијих младића тако, да би што скорије до својих сталних иароха дошле и оне наше општине, које су биле изложене вечитом администрирању, пајош неквалификованих лица, која ни по сиреми ни по животу своме нису дорасла узвишеном позиву свештеника -— душепопечитеља. Уз то би било све мање и оне срамне кортешације нри попуњавању бољих парохија, те и мање ирилике за деморалисање будуће пастве, а да би и то могло бити само од доброг утецаја на наш религиозно - наравствени живот не треба ни речи трошити. Поред овако уре^ене свештеничке дотације, те скоро основаног свештеничко-удовичког мировинског фонда, на догледу стварања конвикта за свештеничку децу, те још уз оснивање пензионалног фонда за изнемогло свештенство, одакле би исто мало пристојнију од досадање пензију уживало, могло би се с правом тражити и очекивати, да се свештенсво свом душом преда узвишеној служби својо.ј, јер обезбедчти свштенство у материјалном иогледу зпачи морално га обвезати па што вољнпје и савесннје делање у винограду Госиодњем. Без свега тога, но самој нрироди ствари, ми ћемо у религиозно-моралном животу неирестано само вегетирати па и опадати, а сектн назаренској све већи и већи контингенат давати. Последица пак ревносннјег и успешнијег рада од стране свештенства у школи, у цркви и у парохији била би сасецање жила у корену заблуде назаренске, од чега би се временом и стабло сасушило, јер би све мање згодна терена било у нашем народу за ширење * Ово је нарочито од превелике взжности аа наше црквене опћине у ужој Угарској усдед увађаља црквеноопштинских реФораиа.

СИОН.* Б р. 2б.

назарепства. У народу би се нашем за кратко време вера и побожност оснажпле, морал би се тиме подизао, те би тако све више нестајало и наведених религиозно - моралпих мобуда, побуде чашољубља и корисшољубља, из којих је ваћином народ наш до сад своју живу веру прадедовску напуштао и у скупштину назаренску одлазио. Такав узвишен рад и настојавање свештенства око религиозно - моралног напретка, као да би за сад, — кад на жалост то не могу наши црквени одбори и скуиштине, најбоље помагале и снажиле од новијег доба основане сриске земљерадничке задруге, које су се на основу досадањег искуства показале као врло згодно средство у борби и против ширења назаренства. Оне би управо у живот и дело приводиле оно, за чим би свештеник својом речју код младежи у школи а код пастве у цркви настојавао, те би већ својом појавом и примерним животом ускориле, да труд свештеников чим ире уроди жељеним и благотворним плодом у настви и народу нашем. Оснивањем ових земљерадничких задруга пружила би се нашем свету у сваком месту најбоља ирилика и нај јаснији доказ иротив оне бесомучне и неирестане тврдње назаренске — из које је проистекло о свему том уверење и у нашем народу — да, док год је иоједипац у пашо; црквеној заједници, не може се оиростити -_ греха и иочети живети другим бољим животом. Дојава земљерадничке задруге својим животом, а у смислу својих правила, све би то побила доказала и показала баш могуЛност, да се и у крилу наше вере може ударити иравим иутем, изаИи на стазу праву а да се не мора тога ради досадање мајке своје свете цркве иравославне одрицати и у коло назаренско хватати■ А то као да је за нас готово најзначајније. — Јер и до сада је било случајева поправљања, лепа примера у мудром и умереном жпвоту алч само од стране иојединаца те који за, то нису могли ни упадати тако у очи, као што би то чинила својим животом ова племенита п корисна заједница. Од какве би то користи било по наш народни живот а од штете по секту назаренску излишно је доказивати. Зар се не би број прелаза пз побуде те врсте у многоме смањио, а зар се