Српски сион

Стр . 470

„СРПСБИ СИОН."

Бр. 29

I. Рећићемо ипак њеколико ријечи о доктрини еволуцпје, с којом хоће атеисте да замијене Бога. Питамо ли савремене атеисте, да нам растумаче постанак свјетских закона, његова уређења, узајамног одношаја, цјелисходности који сачињавају хармонијско јединство, они се позивају на еволуцију. Сваки ће вам казати, да вјерује у свеопћу еволуцију. Њеки непрестани ансолутни закони управља.ју свима бићима; они постају један од другог по непримјетном али беспрекидном прогресу. Свијет се мало по мало еволуциом развио из гасовитог у текуће стање, из стања минералног до животног, који се онет мало но мало инстинкгом и осјећајима уздиже до разума. Ето таково је резоновање атеиста. Господо! Вама је познат тај говор, јер сте га често пута читали у књигама, броширама и новинама позитивистичке школе. Они вам кажу, да еволуција одговара на све, рјешава све; и кад то говоре мисле озбиљно, да су вас побили, опровргли и смели; те вичу, да нема више мјеста вјери у нашој епосп, јер се може вјеровати само у оно што се разумије! То је највећа лаж. Не; вјера није ишчезла; само је код многих, вјера људска замијенила вјеру божанску. Ако се желите дивити поучном призору, отиђите к с.лободним мислиоцима. Тамо ћете видјети првог шарлатана, који се својим умишљеним аукторитетом прогласу.је понтифексом и нророком лажне знаности. Је ли се отро о физику, кемију, ботанику или филологију, он већ рачуна на слијеиу покорност слушатеља, и почимље своју омилију са потпуним поуздањем у себе и апсолутним презирањем других. И на жалост многи, тек да су чули говорити о трансформизму, еволуцији о монерима, о борби за опстанак, о природном избирању, већ се клањају и обожавају еволуцију, која им тобоже може растумачити све, која је уредила све на небу и на земљи. „0 тсге<Могпт егесШа §еп§. (0 највјернији не= вјерници ! нревео је Рабса1). Одмах ћемо вам навести много лијепмх примјера. Ми профани, који не вјерујемо тако лако, као рацијоналисте, упитаћемо их, шта је то еволуција? Је ли то њеко биће, њеки закон ил њеки факт? Ако је биће, то је: Велики ство-

ритељ свијета; то је Бог. Ако је закон, он претпоставља Свеопћег законодавца, и тако се оиет морамо утећи Богу. Ако је то само учин, т. ј. енононса постунног, уређеног и непрестаног кретања свијета; а тиме се опет не разјашњује ништа, јер то је баш оно што хоћемо да разјаснимо. Еволуција значи развитак т. ј. развитак од несавршенијег к савршенијем, од бића у потенцији до бића у дјелу; или од савршенства могућег до савршенства реалног и постигнутог. То кретање неопходно претпоставља импулс неког првог узрока, а јер је одређено и хармонично, мора се збивати нод управом неке највише Премудрости. Доказујући те двије тачке у претходним расправама, доказали смо, да еволуција не може замијенити Бога, нити се Бог може растумачити. II. Интервенција Божја није само неопходна за полазну тачку, т. ј. да даде први импулс и да управља њиме, већ и зато, да доиусти свијету, да у развитку своме ступа без прекида својим путем. Заиста се од дистанције до дистанције сусрећу непреходне провалије. (Н. пр. Од стања минералпог, до стања, вегеталног, од вегеталног до анималног е(; с. Нр. Прев.). И заиста стварање је морало неким посебним дјеловањем Божјим примити њеки нови елеменат. ГГрви тај елемечат, ког материја у кретању своме није могла имати у себи и ког је само од Бога примити могла, то је живот. А то је трећи доказ Божјег бића. Знаности, и то најновијој знаности имамо да захвалимо на томе доказу. Вијековима доказивала се ексистенција Божја кретањем и поретком свијета; али пред неколико година дата нам је прилика, да можемо биће Божје доказивати ексистенцијом живота. Зна се без сумње, да створења, која посгоје и која се крећу Божјом интервенцијом и живе само по њему. А да ли је он бис ауктор живота њеким посебним стварањем материје? Није ли та материја једном створена могла се игром својих битних сила организовати и уздигнути до живота? То је питаље о ком се до недавно још могло сумњати. Још има препирке, ал више нема сумње, да жи-