Српски сион

Број 29.

„СР11СКИ О10Н"

Стр. 469.

ну врућину. несносну жеђ и папорно напрезање свих делова тела свога! Земљеделцу свакако боље је познато, но икоме другом, да од прекомернога труда и напорних, тешких пољских радова многи губе и изгубе здравље своје, задобију болести, па и саму смрт. Ево за што је ово сада време немогуће не назвати тешким ! А међу тим не радити и не трудити се не иде, не може се. Ко пропусти ово сад скупоцено време, тај ће целе године имати недостатка у свему и свачему: и жита у љега биће мало, и ниће за стоку иреко зиме не ће снремити, а кривицу своју управо ничим не ће моћи одбити од себе и пи чим се пе ће моћи оправдати. Па како да се избавимо од тога тешкога положаја, и где да нађемо помоћи и укрепљења силама својима ? У једном Богу, браћо, сва је сила наша, у ЕБему једноме сва је нада наша! Силом свемогућства Свога Он немоћне крепи и болнима даје здравља, а по овом, кад нас Господ ие остави без милости Своје, тада нам ништа не ће учинити квара, и ма како били велики труди наши, не ће нам моћи одузети здравља. У осталом, уздајући се у Бога. не треба да будемо и сами немарљиви. Као бића, одарена великим умом, свакад и у свему треба да смо мудри, тим више у чувању свога здравља, које је најдрагоценији дар Божји. Нема сумње, да пажљивост у унотребљивању јела и нића и умење расположити радове евоје тако, да важније иде напред, много помаже, да сачувате силе своје и здравље своје. Дакле, кад изађете у поље, браћо Хришћани, латите се рада са срдачном ^лавом и хвалом Богу за све, гпто-год нам Он даје, и уједно са тонлом молитвом к њему о томе, да вам Он помогне у трудима вашим и да укрепи силе ваше усред тешких радова, а уједно, да вае благослови, да се користите оним даровима природе, који су нам пред очима. Нека никога од нас не плаше тешки радови: знајте добро, да смо се сви ради рада и труда родили. Сви смо ми, по суду самога Госиода, дужни набављати себи храну у зноју лица свога (Бит. Ш. 19). Нека сваки од вас добро запамти заповест све-

тога апостола Павла: ко не ће да ради, да и не једе (2. Солуњ. Ш, 10). Амин. У Иригу 23, Јуна 1898. прерадио и говорио: Григорије А. Николић парох.

Доказ Божјег бића постанком живота. Од М. Мишела. С Француеког превео Јово Узелац парох. Господо! Св. апоетол Павао проповиједајући азијским народима истинитог Бога, говорио им је, да се невидими Бог манифестује у својим дјелима. Никад није био он у свијету без вјеродостојних свједока своје ексистенције и савршенства. „Њ нескид^ктмсткована «ве 1л>ст<1кн". Доброчинства, која је Он пуним рукама синао, јесу ти свједоци: „влготкор/л снвес«. '< Д г к-дн. XIX. 16. Ми смо вам са овога мјеста већ изни1 јели два доказа Божјег Бића. Универзално кретање доказује импулс Овемоћног Покретача, а поредак свијета манифестује највигау Нремудрост најсавршенијег законодавца, који је све створио, и говорећи језиком модерне знаности, све иодвргао законима броја, обима и тежине: „Но кса лгкрок> н чнс/1од|& и в^ксол«^ расположила есн." (Премудр. XI, 21). Ми нијесмо напомињали дјеломични неиоредак, кога су људи назријевали овдје ондје у васијони, а ни атеистичке приговоре због тога. Тај непоредак није реалан, већ непојмљив, те измиче ограниченом схватању и незнању људском. Са подножја неке горе, чији вам врхунац још сакрива звијезду дана, ви видите огромну равницу свијетлом сунчаним обасјану, на којој се овдје ондје указују тамне нјеге. Па зар ћете ви но тим пјегама и сјенкама негирати ексистенцију сунца. Не; ви ћете само закључити, да ио некоји облачак нрелијета но своду небеском. Оставимо дакле, за часак бар, те сјенке и облачке, који се ни нримјетили не би, кад не би прелијетали над обасјаним тлом свеопћег поретка; те ослањајући се на доказе поретка тога, устврдимо слободно ексистенцију и вјечно дјеловање божанског уређивача.