Српски сион

О тр . 468.

„СРПСКИ

сион 6 .

Б р . 29.

у што чешћем похађању храма Божјег, што редовнијем прпстуиању светој тајнп причешћа, с друге стране у познавању узвишених примера из прошлости народне, у неговању наших црквено-народних лепих обичаја, у смислу прописа црквених, поред иначе већ моралног владања у свима прилика породичног и јавног живота. Такав рад и резултат очекујемо и желимо ми од стране земљерадничке задруге, а то може бити само тако, ако јој се па чело сшави и буде јој душа свешшеник. Без тога задруга не би ни из близу била оно, што мв од н>е очекујемо Таким радом задруга би светлила као звезда, водиља осталим члановима нашег народа; број задругара т. ј. честитијих људи све би више растао у свакој општиеи тако, да би временом сви одрасли парохијани могли постати чланови задруге, из чијег би броја онда лакше дошли и до наших црквених скуп штина и одбора, које би достојнији и куд и камо друкчији вид од досадањих добили, снажећи својим лепим примером религиозно морални живот свега народа, који би услед тога све мањи контигенат секти назаренској давао. (Свршиће се)

Проповед пред жетву. Православни Хришћани! Ево жетва је близу! Време је дошло већ, да се латите косе и српа, да саберете опо благо, које је тако богато расуто руком свеблагога Творца но луговима и пољима нашим! Значи, настаје за нас време најскупоцеиије и уједно и најтеже. Ја велим, — настаје време за све најскупоценије, и то је сасвим праведно. Обратите пажњу на то, колико ће се у та два-три месеца сабрати разне храие и ииће? Представите, колико ће се народа иахранити храном том, и колико ће се стоке и птица задовољити нићом том ? Заиста, милиони, шта више сто и хиљаду милиона људи и животиња одржаваће жи вот евој тиме, чиме пас је Господ благословио сада, и храииће се не месец, пе два месеца, него целу годину и шта више још дуже. А колико ће се нужда и невоља домаћих, друштвених и државних покрити од сувишка богатих љива тих, које су, по

вољи Оца иашега пебеснога, одевене златним класјем и дивиим мирисавим травама, то је тешко и казати. Представљајући све то себи, требало би да се утврдимо у тој мисли, да је у земљи, у разумном раду, и у Божјем благослову — извор богаства целе државе. Народе Божји! Сећај се на неограничену љубав Господа према теби и хвали Га и слави свом душом својом за све милости и доброчинсгва, која ти је нослао. Причај са иобожиошћу, што ти је Господ приуготовио на луговима и пољима твојим, и у своје време буда милостив ирема брату свомз, који осећа и трпи невол>у и нужду, и не одреци му помоћ твоју, а тако исто не жали од тешкога труда свога и муке своје приложити и ради уленшаља храма Божјега. Нека приложи ко шта може и колико може. То ће бити највећа и најбоља хвала и слава Богу од тебе. Цени садаље златно време и не траћи га узалуд. Уз то знај и запамти, да још није у твојој власти оно, што се чини, да је у твојим рукама. Отац наш небесни, колико је милостив, толико је и праведан, па но овом може се догодити, да Он по гресима нашим пошаље тучу, или другу коју казну, и биће збрисано и стрвено све, што нас сада тако весели и радује. Може бити и то, да је многима од пас већ крај живота и не ћемо се удост »јити да окусимо од новога хлеба, и не ћемо користити се оним благом од земље, које тако дуго очекивасмо и на које тако миого надања полагасмо. Огуда сама собом истиче стална дужност и обавезност свију и свакога: да се трудимо, да будемо достојни милости Божје; а милост Божја иридобија се правом вером у Бога, покориошћу светој вољи Његовој, љубављу и и са страдањем према ближњима и испуљаваљем зиповести св. Цркве, која је најбољи тумач божаиских закона. Ганије казасмо, да је ово скупоцено време сада уједпо с тим и најтеже. И зар пије истина, да је за време жетве миого теже, но у друго које време, како за људе, тако и за стоку? Зар иије то истина, да жетеоца стаје мпого муке и зноја за време жетве? А како мује подносити нрекомер-