Српски сион
Бр. 31.
„СРПСКИ сион. 6
С тр . 503.
постулат; а ви сте и чули изчеђу њих неке, који то отворено и искрено признају. „Вјечност материје, спонтани, постанак и еволуција, пли Бог; али мн атеисте Бога нећемо никако". Лако се разумије, да је М. боииа, о знанственој аргументацији те снаге могао казати, да се она не може уздрмати покусима лабораторија. На то не имамо ништа казати. Ми само тражимо, да се ти људи, који тако радо преносе режим самовоље у домену знаности, престану поносно називати позитивистама, нек се не приказују људима тако одлучнима, да ништа не признају људима што није позитивно доказано; нек се престану титулисати експерименталном школом ; једном ријечи нека збаце маску и престану играти комедију, и нека изјаве, да су они прије свега атеисте и да је свака теорија у њиховим очима истинпта ако им је нужна само, да их ријеши вјере у ексистенцију Божју. И така изјавабила би апсурдна; али тај цинизам сачуваће их можда од огавности, коју заслужује лицемијерсгво, кад се кити знаношћу или се скрива под маском религије. Господо, ријеч коју сам изустио заиста је онора, али питам како би друкчије квалификовао учењаке, који се већ двадесет година упињу, да у име знаности подигну једну тезу, коју је знаност оборила. Шта придоносе они, или с чим хоће да пониште уегсИс! (праворијек) првог знанственог тијела наше Француске, а можда и цијелога свијета? Скованим ријечима промјене ради, да се тим новим изразима преставе публици, застареле и већ оборене доказе. У том нико не надмашује, нити се успоредити може са М Ноеске1ош професором ботанике на универзитету у Јени. Да представите себи потпуну слику те особе, морате спојити германски педантизам, пријеку надувеност, опори тон оракула о својој непогрешивости п све, то смијешати са на-јжешћом мржњом према Богу. Зар си је Ноеске! формално предузео, да заведе публику празним аргументима, које он наводи у прилог спонтаног развића, сипљућ својим читаоцима мјесго нових доказа, ријечи које је сам измислио и сковао? Ја не би знао право казати; али то знам, да је М. Ноеске1, — као да му је то баш и била намјера, за своју и својих неустрашивих читалаца упорабу, обновио сав знаствени рјечник у свему што се односи на питаше о постанку живота,
спонтано постање и инфузорије постале су аи1о^оша и р1азта, а кад се говори о почетку, те кад ни аиЈо&оша и р1авта нијесу довољне, замјењују их аге1%оша и агс1пр1а8та. Тако би Битија по Ноескећх почимала изреком слиједећом, коју сигурно не би цар Александар Север дао написати златним словима, као што је то, кажу, он учинио, „мјесто „Ех начал^к" у нашем св. пксму са ријечима: „У почетку агШ&оша ироизведе аг1ир1а8ти". Зло је прошла и ћелијца; промијенила се или боље рећи продрла се у р1а8М, и њезина језгра (заметак) постала је су1о<1е, 1еросу!ос1е или §утпосу1ос1е, према томе је ли или није имала развитка, То су господо открића М. Ноеске1а у грчком рјечнику, да њима уздигне тезу о спонтаном, развитку или боље ах!о§оши. Заиста, с обзиром на естетику ја се не бих препирао о дражести аутогоније, али не налазим ништа мудрога у томе, да се новим ријечима надомијештају нови докази. Ја бих дакле признао, да исти мотиви, који ми не допуштају признати, да је минерална материја могла спонтано и самостално произвести протоплазму, ти исти мотиви не допуштају ми вјеровати, да је аутогонија или иста архигонија могла произвести и најмању плазму или најнижи ркзМе или р1ав1Ми1е. (Свршиће се)
Проповед О оделу. Говорио: Григорије А. НиколиЂ, парох Иришки. И за одело, што се Сринете? Погледајте на љиљане у пољу какорасту; не труде се, нити преду. Али ја вам кажем, да ни Соломун у свој својој слави не обуче се, као један од њих (Мат. VI, 28 и 29.). Може се наћи међу вама, који ће рећи: а што је наш свештеник нредузео да говори о таким маленкостима, о оделу нашем; ми смо дошли овамо, да се помолимо Богу, да се поучимо у вери спасоноспој, а он говори о таким маленкостима. Али овима овако одговарам: Има људи међу вама, којима је то главна брига, како да се одену и како да ее наките, па у томе тако раскошно и неразумно поступају, да забораве и на дужност своју хришћанску, на дужност
г?