Српски сион

Бк 31.

своју домаћинску, и излишним трошењем овамо упропасте себе и задругу своју, а овамо изгубе љубав Христову, л.убав Спаситеља свога. Јели ово маленкост? Еоји се усуђује да ми каже, да је ово маленкост, ова моја поука у обзиру одела, тај у продрзљивости својој мисли, да би могао и највећи Учитељ под небом учити маленкости. Зар би небесни Учитељ, Спаситељ наш, учио нас о маленкостима? И за одело што се бршете. Какво је то одело ? По природи судећи одело је средство, да заклонимо тело своје од непогоде времена; у поретку наравственом одело се узима толико, колико да заклони срам ; у иоретку грађавском, одело је пристојна одећа тела, које одговара стању и имању, или одећа, која одговара звању и дужности оних, који су постављени да врше власт или неку државну обвезаност. Ма да се из овога објашњења увиђа, да се брига због одела мора уирављати по потреби, но скромности, а никако по раскошности, ову јасност не уви!)ају ноглавито жене наше. А да је ово истина, то ћете ми и ви признати. Жена, чим је угледала накит на другој, већ те напада да и њојзи купиш онако рухо, онакав накит, као што има она и она. Напада те и не ће да расуди, да је то трошак, који ти не можеш да учиниш; напада те и кињи: зар је она и оиа боља од ње, па кад оне имају такав накит, да га мора и она имати. И многи од вас по слабости својој, и да би имао кућевног мира, усили се, он зиа како, па се и задужи, само да задовољи жену своју. Но ово се раскошно трошење продужи несмислено и у другим стварима, и тако гомилајући дуг на дуг до тога се дотера, да се презадужи, да не може да плати, те цела задруга страда, и та се кућа унропасти и угаси. Је ли сад маленкост бринути се за одело ? Драги моји! Позивам вас, да се обазрете на прве дане створења света, кадје Адам био са женом Евом у савршеној

чистоћи и светосги. Ту не ћете иаћи никаква знака одела. Овако читамо у св. Писму: А беху обоје голи, Адам и жепа му и пе беше их ерамоша (Бит. 2, 25). Готово би се могло рећи по речи Божјој, да нису били голи стога, што нису осећали тај недостатак, шго ми зовемо голотињом, као што и онај није гладан, који не једе и не осећа глад. Но кад Адам и Ева нреступише заповест Божју преваром змије, онда, вели св. Писмо: раз-умеше, да су голи (Бит. 3, 7). И ево почетка голотиње! Јад греха обузе им душу и срце, и разли се по свему бићу њиховом. И похот, која зашрудњевши сласш ра(ја грех; а грех учињен рађа смрш (Јаков. 1, 15). Тако грех учини да се застиде изићи голи пред Бога, кад их позва: Овако вели св. Писмо: шада им се ошворише очи, и видеше да су голи; иа силешоше лиш~Ка смокова и пачинише себи ирегаче (Бит. В, 7). И даље: А Госиод викну Адама и рече му: где си% А оп рече: чух глас шво] у вршу, иа се поилаших, јер сам го, иа се сакрих (Бит. 3, 9 и 10). И ево почетка одеће! И тако шта је одећа наша? Она је производ безакоња; она је покривало греховне ране; она је средство, да покрије осуђено тело, које је свршило казну; она је заштита од стида телесне голотиње, коју је пронашао голи човек у савести својој човечјој; она је видљиви знак човека нреступника ; она је свеопште покривало жалости, која наиђе на човека раскајањем по смрти првобитне непорочности; она је знак победе, коју нам непријатељ-ђаво даде и наружи нас, овладавши нашом унутрашњошћу. Па сад кажите ми, шта раде они, који се напрежу да блистају красотом и сјајном одећом п измишљепим накитом ? Зар што боље раде, но колико да ионове и да украсе светковину старога злотвора рода човечјега. Шта значи она гордост, којом имајући на себи скупоцену одећу једва удостојава погледа у одорцима брата свога ? Шта значи она раскошност, која се множи из