Српски сион

Број 31.

„СРПСКИ СИОН"

Стр. 505.

дана у дан, измишљавајући како да се накити тело? Значи трошити без смисла, значи расипати и упропашћивати зараду своју! А за што неретко желим, Србине, да би одећа твоја превазишла не само преку нотребу твоју, но што и не приличи твоме стању, ни твоме имању ? За што се не задовољаваш, Србине, с оним, што ти је Бог дао, него идеш да се задужујеш, идеш, да с туђим имањем заоденеш и накитиш себе и жену своју и кћерку своју? Осврни се на св. Писмо, које вели: опи уждају у паиасти и замке, и у многе луде шкодљиве жеље, које жошапауу човека у ироиаст и иогибао (1. Тим. 6, 9). Благоверни Хришћани ! Би сте чланови тела Христова, а глава вам је сам Христос Спаситељ. Погледајте на главу и разберите, да ли би глави вашој пристала љубљена одећа ваша и накит ваш! Глава у јаслама, на слами, а чланови блистају у одећи, у иакиту и постељи својој! Глава у ништавости и понижењу, а чланови сатиру се мислима и жељама како да се обогате и блистају! Глава кипти у крвавом зноју, а чланови траже да блистају накитом у удобности излишности, и мажу се мирисима! Из главе лију сузе, а члаиови траже задовољства у драгом камењу! Глава у трњу, а чланови у ружичном цвету! Глава се сија у црвенилу истекле крви и обузима се смртним бледилом, а чланови лукавим искуством допуњују у себи недостатак природче живости. Тако чланови мисле да сами себи даду красоту, коју им је нрирода отказала, преврћу жив образ човечји у уметничким бојама и мирисима ! Глава то у голотињи, то у одећи поруге, а чланови траже да се покрију свилом и кадиФОм, или место голотиње раснетога са презирањем стида и скромности измишљавају себи одећу, која би не толико покривала, колико откривала! Па шта да се ради, упитаће вероватно неки, који би желели да се избаве укора:

зар да одбацимо сваки украс и да се обучемо у кострет? Не, тога нико не тражи. Божанствени Учитељ наш укорава толико, да се не брииемо за одело, разуме се за излишно, сујетно, пристрасно. А што се брин&те за одело ? У осталом извесно је, да је Спаситељ имао одећу, која није била шивена ни украшена, коју при распећу нису хтели војнини раздерати да поделе. И та је одећа била скромна, прилична без сујете. То је сујета, то је неразборитост, то је раекошноет, то је за многе и пропаст усиљавати се без сваке мере, како ће да се заодену и украсе сјајно, а не размишљавајући, да ли је така скуна одећа за њих. Многи траже свилу и кадифу, а и не мисле, да ли је така одећа за њих. Многи иду слепо за модом, на их мода и сатари. Швабица не иде за модом, па стога и не трпи толику невољу, као Српкиња; Швабица не купује кћерима својим свилу и кадиФу и не веша им око врата дукате, па онда не треба се чудити, што Србин опада и пропада, а Шваба напредује. Биће и међу вама већ такових, који су увидели, да је убитачно и штетно ово прекомерно кићење тела; да је сујетно и порочно, које даје иовода пороцима ; али су тако слабомоћни, да се не могу отрести моде, не могу да стишају чељад у кући, да се окану моде, да се нема откуда ићи за њом. И ови из слабости своје не могу да се извуку, не могу да зауздају страсти и сујету чељади својих, попуштајући им сатиру и уиропашћују дом свој. Зар није било међу вама људи и жена, кад сте пошли овамо на службу Божју накићени оделом, да сте прошли поред сиромашних, оголелих, гладних, па како нисте номислили на дужност вашу хришћанску, те да сте им што уделили од онога што ви имате и одвише ? Наука Христова учи вас, да будете милостиви, да се старате, како ћете накитити душу своју добрим делима, а не како ћете накитити тело своје. Хришћани! Ви, који сте намењени да поновите рај, немојте ее лењити, да истр-