Српски сион

В р . 31.

„СРПСКИ СИОН."

цркве Осечке, а 1769. год. погодио је да молује и иозлаћује предикаоницу, патријарашки сто, певнице, два иконостаса у паперти, налоњу за читање еванђења, 12 празничних (целиваћих?) икона и велику икону св. Тројице — све за цену од550 Фор Заљубљен је био у загасито •—плаветан грунт, на коме је готово све иконе моловао. Слике му се с реда одликују онда модерним — тавним — колоритом. Није био лош сликар. За углед му је служио византијски живопис. Ликови му по# казују довољно живости; пропорција може се рећи — нрилична је. 0 складности боја нема трага. Него на позлаћивање хаљина, на ситне цветиће и шаре по хаљинама много је труда и стрпљења улагао. Пошто иконостаси : вуковарски и опај манастира Беочина имају доста сличности са осечким, рекао бих, да је Јанко и њих моловао, или бар да су копија његовога рада. Којигод од господе свештеника новосадских учинили би науци велику услугу, кад би о овом трудбенику из прошла века што више дата прикуиили и у овом листу обелоданили, (Наетавиће ее.)

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. (Никпш1ска црква.) Врло велика и лепа црква подигнута је у Никшићу, у Црној Гори. За ту цркву су нрошле седмице донешена звона из Италије. Тих 5 звона је цркви даровао књаз Петар Карађорђевић и то у спомен своје покојае супруге књагиње Зорке, свог пок. брата кљаза Ђорђа, своје покојне деце књагињице Милене и књаза Андрије, и од стране своје деце књагињице Јелене п кнежева Ђорђа и Александра њиховој покојној матери књагињи Зорки. Највеће звопо је тешко 1200 килогр., а најмање 500 кгр. — Црква ће бити освећена 28. августа у присуству кнеза Нпколе и породице и књаза Карађорђа п његове деце. Тада ће уједно бити прослављена 40 годишњица владавпне јуначког књаза Николе. (Неправославна пропаганда у св. земљи.) Римокатолпци п протестати јако узимају маха у св. земљи, а нарочито овп последњи. Као главно оруђе протестанеке пропаганде међу полудивљим, напуштеним и сиромашним становништвом — служи на-

родно образовање у свима формама: више, средње, ниже и професионално; а затим економска и здравствена помоћ, политичка заштита и верско мисиопарство. По прнроди свог учења, протестанти игноришу хришћанске светиње у Палестинп, подижу мали и најпотребнији број храмова; али зато имају тамо велики број школа, склоништа и амбулација, нашто троше грдне суме новаца. И не само у Иалестини него и преко Јордана готово свако село и град имају своје школе. Оне добро напредују и уређене су са васпитне и научне стране врло лепо, зашто имају великп број ученика а нарочито из броја православних. На три стотине протестантскпх друштава из Јевропе п Палестине раде у овом правцу. Љихов тодишњп буџет пзносп око 100 мплијона динара. Као центар протестанске пропаганде служи Јорусалим, у коме се налазе ови заводп: 1) семинарија при енглеском епископату, која се назива Гобата, у којој има и православних; 2) четири школе за Јевреје од којих су два интерната; 3) осам школа за нравославне; 4) женски васпитни завод Талифа — Куми, у коме има 120 ученнца из тог краја; 5) сиријски сиротни дом за дечаке, кога је подигао пастор Шнелер 1861. год. Овде се добпја не само онште образовање него и занатлијско, као: столарско, шлосерско, књиговазачко п г. д. У школи се уче више од 150 деце; 6) семипарија при сиријском сиротном дому која спрема боље ученике за учитеље, нисаре и др. 7) завод за склониште, епископа Блиса и 8) школа у роду ниже гимназије. Затим они у Јерусалиму имају болнице, апотеке п т. д. Општи број протеетантских мисионера у Палестини долази до 400 душа. Међу њима има, осим свештеника и доктора, инжењера и научника. Као најбоље срество за придобијање људи у протестантизам служи лекарска помоћ, која се чини сиромашном и бедном становништву у Палестини у време разних болести, када им се читају разне протестанске молитве, ноуке п беседе за дуже време и обраћају у иротестантизам. Затпм Шнелер основао је у Рамли земљораднички курс где се обучавају сви васпитиици по свршетку семинарије. Већим силама и срествима у Палестини расиолаже римокатоличка иропаганда. Она има тамо и свој патријархат, којим управља Пиави и целу војску мисионера, који прппадају разним калуђерским орденима. Врој латинских ордена за игарење папских идеја у Палестпнп долази до 20. Они се одликују фанатизмом у постизавању својих циљева који служе за прославу Бога, а унутрашњи њихов живот и рад