Српски сион

С тр . 508.

„СРЕСКИ СИОН."

Б р . 31

стиче и да води контролу над њим. у васпитним заводима дакле нитомци су слични оној браћи у очинској кући, и с тога је заједнички живот с њима за поједине од велике користи. в.) Осим тога најпошље знаде се, да су у васпитним заводима питомци заштићени од покварених утјецаја свјетских, и на тај начин нијесу изложени великим опасностима, које им спрема живот у свијету. Дешава се често пута да најбољи таленти који у свијету живе, немогу доћи до правог образовања јер их привлачне забаве свјетске одвуку од иотребне ревности и потребне марљивооти, што би требало да на своје образовање потребе. Још чешће дешава се, да се млади људи с најбољим наравственим способностима, ако живе у сријед свијета, покваре ушљед кушања покварених утицаја, који са свих страна на њих наваљују, па или припону за увијек, или морају с поквареним срцем у свој позив ступити. Тих великих опасности у васпитном заводу нема, васпитник је у њему упућен на то, да сву своју дјелатност, и сву своју ревност употреби на своје образовање; забаве свјетске не могу га од тог одвратити. Па исто тако не могу му се ириближити коруптивни утицаји св.јетски; његово право наравствено развијање у том погледу је, у колико је могуће, заштићено; бар је од највећих опасности заклоњен. То је нарочито од велике важности за родитеље, који, да могу својој дјеци дати више образовање, отпуштају их из родитељске куће и шаљу их у туђа мјеста. г.) Код ових пошљедњих треба још и овај моменат имати у виду. Чесго се дешавало, да су родитељи превећ сиромашног стања, те не могу таквом дјетету или младићу нужна средства из свог иметка дати. Он је уиућен на то, да себи самом, у колико је могуће, прибави таква средства, да их заслужи узгредним иословима или да тражи од других помоћи. Али узгредни послови одузимају дјетету или младићу много времена, које је потребно било за његово знансгвено образовање, па ако он настоји да остатак времена другим чим надокнади, тим се напрежу његове душевне и тјелесне снаге, а то може бити за његово душевно и тјелесно развијање шкодљиво, каткад шта више судбоносно. Уздање у помоћ других тешко је за младића јер га више пута не прати жељени успјех. Ј сваком слу-

чају младог човјека тару бриге за опстанак живота, које спрјечавају његов живи душевни полет, и више пута га немогућим чине (оне могућавају.) Те неприлике отклањају васиитни заводи, који су за то одређени и кадри, да сиромашне ђаке бесплатно примају, или нак само уз умјерену наплату. Ту их не тишти и не мучи брига за живота и могу своје цијело вријеме и сву своју снагу посветити својим наукама, и својем душевном образоваљу. За такву дјецу или младиће васпитни заводи су од неоцјењиве користи. (Наставвће се.)

Срби сликари. III. Василије от мале Руеије. (1758. г.) (Наставак) Истинабог овај сликар није срнскога, но рускога, порекла. али ја сумњајући, да га је ко и да ће га ко од његових сународника кад и где споменути, и хотећи га отети од заборава, јер беше вешт и елаван сликар, спомиљем га овде међу Србима сликарима. То чиним из тога разлога, што мислим, да је, кад се је већ бавио у нашим крајевима, више иконоетаса живопи* сао. Он је 1758. год. живописао иконостас цркве манастира Дреновца у еиархији Пакрачкој. Иконостас је тај и данас врло лепо очуван. Сликареки рад Василијев разликује се од рада сувремених му Срба сликара тиме, што су његове иконе превучене светлим колоритом. Василија су морали дозвати у ове пределе калуђери дреновачки. који су у нрошлом веку по Русији милостињу просили, Да је Василије моловао иконостас дреновачке цркве, забележено је на јужним дверима. Заииса тога не нриводим овде, јер је штамнан у мојој мопограФији манастира Дреновца у 19. књ. друшта Светога Саве (УШ. књ. Браства, стр. 104 ). IV. Јанко Халкозовић. (1759. год.) Јанко Халкозовић живео је у Новом Саду. Већ 1759. год. радио је за Осечку цркву. Године иак 1761. 25. јунија погодио за 1900 ф. и почео моловати темнло