Српски сион

.СРИСКИ

СИОН. 4

стали свн остали, и празнина која је дијелила нинерални свијет од свијета живог бијаше нонуњена! Одселе може се и без Бога бити. Та радост била је кратка вијека. Неколико година кашње М. М Висћапап и Миггау одређени од енглеске владе да објаве резултате истраживања СћаПеп&егоуа, доказали су низом јасних нокуса, да тај драгодијени ВаШућЈив у Атлантику „та тобожња жива материја није ништа друго, него обични преципитат кречног сулфата, који је са неким ексцесом алкохола дјеломично постао нераздјељив и добио форму слузавих иахуљица 2 (Посопз ^еШшеих)." Настала је гробна шутња, као од зачуђења, око покојног ВаЉуМива, којем ш рагПћив ЈиН(1еПит бијаше сасвим мали нокон. Профани, којима је тако бучно објављено рођење Батибиуса, о смрти му не бијаху ни обавијештени или то бар бијаше учињено много кашње. То бијаше за отворења британског удружења 1879., кад је нитање на тапет ставио предсједник сједнице М. А11тап. (Да л је то било ласкање или злоба према М. Них1еу-у, који је имао одговорити, није се никад дознало). М. АНшаи, велим, ископа останке Ва1у1)Ш8а и рече, да он није умро, и да се ве може донустити да је неко биће, кога су Них1еу и Ноеске1 пронашли, и који су обећавали дуги и сретни живот, тако жалосно и за врло кратко вријеме умрло. „Јефтинијих и дубљих истраживања од Них1еу евих и Ноеске1-ових не може бити. стога треба нових аргумената иротив реалитета Батибиусова". Положај Них1еу-ев био је тежак. Но он се веома духовито и искрено снашао у том положају; и би опет весели, без јадиковке и суза, потпуни погреб Батибиуса: „Мислио сам, рече он, да ке ми мој млади пријатељ Батибиус прибавити славе, али жао ми је што мо_рам казати, да он ни мало није одржао обећања свог младога доба . . . Никад није пошло за руком ондје, гдје се очекивао, и кад се је нашао, чуло се о њему сваШта говорити. Неки су ето хтјели, да је то био преципитат сулфата, који Је са собом повукао органичке материје. Ако је тако врло ми је жао. А.л за сад ни сам не знам шта је то". Од једног автора не треба захтијевати 2 М. <1е 1Јаррагеп1 -у, који је ту историју веома духовито испричао, имамо да захвалимо за ове потанкости.

да потпуније и духовитије јавно призна, да се је варао. Ако је потребно, можемо примцјетити да ни стотина потпуно автентичних Батибиуса апсолутно ништа доказивали не би у прилог хетерогеније. Још би увијек требало доказати, да л' се Батибиус формирао сионтаним иостанком. Истина јако би тешко било склопити анкету за истраживање у дубљини од 4 до 5 хиљада метара, а можда о том шпекулираху хетерогенисте. IX. Међутим, видећи да су им истраживања узалудна и да природа неће да попуни иразнину која дијели свијет минерални од живога, материјалисте су се трудили, да ју сами попуне. Рекли су: ,„Кад би од анорганичке материје могли створити живу супснтанцију, доказали би могућност спонтаног постанка; јер природа је лакше могла учинити очо, што превазилази наше силе". И они су се дали на посао. Међу научењацима, који су се одликовали у том покушају, брилира на првом мјесту знаменити кемичар, који има част да сад управља јавном науком у Француској, а то је М. ВегШеМ. 1 Ми смо мислили, да он необично љуби знаност н да се занима кемпјом због њезиних чари. Но били смо V заблуди. У опроштајним ријечима, пред неколико открио нам је циљ, за којим је ишао. Мислило се, да се он у лабораторију свом спрема за какав говор, но он је радио у њему „да ослободи народ ронства незнања и сујевијерја, читајте религије, да обори старе предсуде трона и олтара. Сад кад знамо у ком су духу и смислу М. ВегЉе1оЈ и његова дружба радили и борали се, погледа.јмо каковим је успјехом њихов труд уродио. Кемички са неколико лијепих открића, а филозофски ничим. Заиста М. Вег(ће1о1у и некојим њемачким кемнчарима иошло је за руком, да синтезом створе неке органске саставине за које се дуго мислило да су искључизо дјело организма, на нримјер тернерна тијела као мравља кнселина (Г асп1е Гогпшцге). АУоШег (\Уоћ1ег 1800.—1882.) је синтезом органског једињења створио СагћаатМ или 1 Он је био министар просвјете 1887. кад је пиеана ова расправа.