Српски сион

С тр . 524.

о таквим новотаријама критерија црквенога учења. А да таква теорија, као по све крива, води до апсурда, јасно је свакоме који зна, да су та критерија неопходна и да се њима нотчнњавааи имају све ирилике, сви односи и све што се у устројству и животу једне цркве догађа. Та критерија, пак, имају свој темељ не само у тексту појединога догмата и канона, него и у духу и карактеру целокупнога учења, законодавства и устројетва једне, свете, саборне и апостолске цркве. Васеленски, помесни сабори и св. оци нису ни могли текстом својих правила одредбе чинити о нашем народно-црквеном сабору и његовом изборном реду, јер су они плодови тек најновијих „напредних времена". Резоновања, дакле, у том правцу, позајмљена из доказног арсенала наших онозиционих бораца, сама по себи су смешна. Но, да могути сабори и св. оци проговорити 0 нашем сабору, изборном реду, саборском устројству и епархијској уредби, не знамо какву би нам сведоџбу издали, као што ни блаженоунокојени епископ Никанор Грујић на сабору 1870. „није знао", „како би било, да се је синод руски, грчки и патријарх Константинопољски запитао, да ли имају (епискоии) право одустати од онога, што им (епискогшма) по канонима припада". Али, кад не могу данас нроговорити, и кад иису у својв време могли донети нравила, која би се и текстом својим тицала натпих сабора и саборских уредаба — а то нису учинили, јер нису могли ни слутити о таквим саборима и црквеним уредбама као што су наше — донели су они правила, која вечно вааге за сву православну цркву Христову, одредбама, учењу и духу којих има се саобразавати устројство и живот свакога дела те једне, свете, саборне и аностолске цркве, као што се има саобразавати и основном устројству њезином и основним законима, „које је нрописао сам Исус Христос, а на основу истих издала сама црква по оној власти 1 °ЈУ Ј е °Д њега добила", 1 а „које морају чувати и којима се морају иокоравати сви чланови цркве, да се положени ред

СИОЊ« Бр. 32.

у цркви уздржи и да се цел цркве постигне". 2 Све ово имали смо на уму и на срцу, кад смо, следећи своме стеченом убеђењу, стали на данашње јерархнјско становиште о неканоничности изборнога реда. А у потпуној оданости томе становишту, и ставши у одлучну службу његову, кад смо изрекли на Митровачком збору горе цитиране речи, уверени смо били да чинимо своју дужност. Шта је пак хтео г. Р. са својом, онаквом екскурзијом, не знамо, нити смо вољни испитивати. Ако му је и нри њојзи, као што рече, да му је ..при свакој полемицп лебдила пред очима истина" 3 , имаће згода да се увери, да је овом приликом био далеко од истине. Са онаким умовањем у својој екскурзији, није могао ни допрети до истине у нитању које нам предлежи. Али, кад би људи, који говоре, пишу и раде о нашим автономним црквеним стварима, најнре проучили у целости учење, законе, устројство, дух и карактер наше цркве, те кад би то били све људи од љубави и истине, брзо би се споразумели у свима нитањима, о којима се код нас води нејасан и збркан, зато узалудан и штетан сиор. И не би се нашао од таквих људи и мислилаца ниједан, којем би тврдња о неканоничности данашњега изборнога реда изгледала „фразирањем", или ко.ји би тражио текст једнога канона и догмата да га увери, како по томе изборноме реду црква као црква није представљена и заступљена у сабору нашем, а захтев гледе измене његове да је „постулат догматично-каноничког учења наше цркве". Да је тврдња о неканоничности постојећег изборног реда основана, да је основано и све друго у том правцу казано о изборном реду у говору протопрезвитера Јеремића, а да је састављач горе споменуте књиге своју ваистину „непромишљену" екскурзију требао иодврћи „мало озбиљнијем мишљењу", — пружиће доказа и остали чланци. 2 Шс1. стр. 208. 8 Д. Руварац: Та докле ћете народ обмањивати? Стр. 6.

' Др. II. Мидаш, Православно црквено право, стр. 4.