Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 33.

општинама, где је Његово Високопреосвештенство за кратку годину дана епискоиства свога са правим архијерејским пожртвовањем и савла1>ујући све незгоде путовања боравати изволело. После Сомбора, Жабља. Ђурђева, Ковиљ-СтР1вапа, манастира Ковил>а, Деснот Ст Ивана, Пивница, Ст-Футога, Госпођинаца, Доњег и Горњег Ковиља — не рачупајући амо и велики број оних цркв. онштина, чије храмове је преосв. г. епископ у присуству побожног становпиштва посетио, да кратку, али богоугодну молитву своју престолу Свевишњега поднесе — на овогодишњи иразник славног Преображења Господњег дошао је ред на цркв. оиштину у Б-Фелдварцу, да и она, искуси на себи оне благодети, што их аНостолско ирисуство енископа-дијецезана у средини своје Лзубљене настве са собом доноси. Као да је и с.амо небо участвовало у жељи и очекивању благочестивог парода Фелдварског, по најлепшем времену, још 5/18-ог августа носле нодне, у пратњи новосадског нароха Ђ. Велића и своје придворне околине, кренуо се г. егшскон и још истога дана стигао у Бачки Фелдварац. На жељезничкој станици са непрегледном гомилом народа дочекаше га и поздравише иреставници среза старо-бечејског заједно са заступнвцима црквене и нолитичне оиштине бачфелдварске, на пошто је на иоздраве ових г. еиискои са неколико топлих речи одговорио, са предвођењем срескога начелника, уз бурно одушевљење присутнога народа, у иратњи своје свите и у дугоме низу искићених кола и коњаника одвезао се у скромни дом меснога пароха Стевана Кирића, да носле ноћнога одмора потпупо кренак изврши оно, рада чзга је дошао. Већ у ономе часу, када је г, еиископ у Фелд варац приспео, у гомили многобројно сакупљеног народа могао си оназити групе чурушких, сентомашких, ст бечејских, туријских и других становника, које су без разлике вере и народности усрдно похитале, да участвују у радости суседног им, мирнога срнскога становнпштва Фелдварског. Толико света у једној гомили није Фелдварац видео! И када је сутрадан рано у зору први топ објавио, да је дан славе и свечаности приспео, но свима улицама раскршћима отпочео је и постепено напредовао онај весели жагор, који се у сличним приликама искренс народне радости свакад исказује,

Уљудни старци и старице, снажни мужеви и жене, весели момци, девојке и дечица скупљаху се око малене месне цркве и у шареним, живим групама радознало исчекиваху час, у коме ће свога енископа-дијецезана видети, како уз нојање лепог, преображенског тропара, у пратњи неких свсштеника из пароховог дома у цркву иде, да божанствену литургију у њој одслужи. Звона са црквене куле већ око 9 сати зазвонише по трећи пут ; народ се пристојно раздвоји — и нутем, који је тако кроз народ водио — са архијерејским жезлом у руци и достојанственим корацима ишао је жељно очекииани и сретло дочекани високи гост цркв. општине Фелдвареке. У многим очима засјала је суза-радосница и на немим уснама присутних изражено је било необично душевно расположење њпхово, много боље, но што би га овде са речима изразитимогли. На заиадном улазу цркве у потпуном орнату свом дочекали су г, епископа окр. нротопрезвитери, Јован Борота из Ст. Бечеја и Милош М. Папић из Жабља, са свештеницима: Иваном Јелчићем из Ст Бечеја, Глигоријем Николићем пз Ирига, Борђем Велићем из Н. Сада, Миливојем Сивачким ил Сентомаша — и са ђаконима. Марком Ердерогом, Георгијем Николићем и Никанором Чобановићем. И архијерејска литургија отпоче онако сјајно и величанствено, као што то у нравославној цркви бити може. Певачко друштво бач-Фелдварске цркв. општине, под вештом управом вреднога коровође свога, Душана Гуцуње изводило је побожне црквене мелодије леио и одмерено, да су присутни странци морали однети са собом уверење, да чврста воља и незнатним средствима може да учини оно, што хоће. Г. епискон на замолницу и ио овлаштењу Његове Светости рукоиоложио је за презвитера новопостављеног администратора парохије у Г Товарнику, Марка Ердерогу—и изговорио је дивну поуку, која ће по религијозно-морални живот тамошњег народа од неизмернога значаја бити. Два краснопојца иак — ђакони: о. Георгије и о. Никанор — и овом нриликом су доказали, да иризнање српске иублике према вештачком богослужењу њиховом у нуној мери заслужују. По свршеној литургији са трајном душевном утехом разишао се побожан народ својим кућама — а г. епископ вратио се иароховом дому, да