Српски сион

Б р. 33.

нали и истицали? Епископ Лукијан Николајевић рекао је: „У садашњим околностима нашима, кад немамо митрополита, без кога у важним црквеним предметима, бар ми епископи нигата важнога радити не можемо и не смемо" и т. д. 18 У другој седници рекао је исти епискон : „Епископат у садашњим околиостима, кад нема главног Фактора, кад нема митрополита свога, не може даље (!) попустити, јер без свога митрополита, не сме нигата, гато је важно предузимати". 19 Што је рекао један епископ у сабору 1870. год., имало се сматрати као да су рекли сви, јер је председник сабора, администратор митрополије, епископ Будимски Арсеније Стојковић, изјавио: „Ако једап епископ што рекне, то је у име свију, макар да сви други ћуте". 20 Дакле ова изјава епископа Николајевића има се сматрати становигатем целога тадањег Епископата. Као таково оно је заиста и наро читог израза добило у Сепарат Вотуму тих. епископа, од 5 јуна 1870., а у овим речима: „Погато саборско и трећи већ пут ирочитано и већином гласова примљено устројство, прелази границе страном државних закона, страном пак црквеноканоничних установа; и пошто даље тиме вређа права митрополита, епископа, дотичних административних и судских органа, тако не мање и појединих корпорација, и то баш онда, кад је митронолитска столица упражњена, и кад се не би смело ништа новога установљавати, а најмање у митрополитова, и државним и каноничким законом освећена, права улазити и ова вређати" 23 и т. д. Треба ли још доказа, да за седисвакције пије смео бити измењен ни саборски изборни ред?Треба ли га г. Руварац? Ево му тога доказа баш у његовим властитим речима, и то онима, што их је наштам18 Ностанак и раавитак сра. дркв. нар. автономије, стр. 79 19 Љк1. стр. 130. 20 ШЗ. стр. 86. Епископа Стојковића је на ову ивјаву изаввао посданик Александар Сандић питањем: „Да ли то високопреосвећени енископ (Николајевић) солидарно у име целог епископата говори, или 8а се као вирални глас говори". (стр. 85.) " Шс1. стр. 207.

Стр. 539

нао одмах и непосредно иза своје екскурзије. „Што је пак данагањи изборни ред донесен иа време упражнење митрополитско-патријарагаке столице, када по тадагањој пракси у карловачкој митрополији, није требало нигата новога уводити; не треба заборавити на тадагању струју народну, на тадашњи болесни дух времепа, који је ставио себи за начело: »удри и црни јерархију" , и који би анатемисао сваког оиог, који би се усудио да буде противан „гласу народа", који је захтевао : прво'расправни сабор, па носле избор митр о по л ита - иатр иј арха ". 23 Тако је, ето, рекао г. Р. одмах после онога, што је рекао у цитираној екскурзији. А једно и друго рећи, очито је прогусловље, како с обзиром на изборни ред, тако и на тадању јерархију, коју у екскурзији подиже, а одмах после ње спу шта, и то — у службу „болесном духу времена". Но кад је г. Р. споменуо „дотадању праксу у Карловачкој митронолији, по којој није требало нигата новога уводити за време упражњење митрополитско - патријарагаке столице, онда је требао имати на уму и загато је та пракса постојала. Да је то имао на уму не би ону екскурзију изводио. Што он није учинио, учинићемо ми у трећем чланку. 82 ша. стр. 192. Дописи. Из Бачке дијецззе. (Посета иреосв. г. Митрофана Шевкћа у Б-Фелдварцу.) Од како је иреосв. г. МитроФан Шевић преузео крму бачке епархије, настуииле су у овој такове прилике, којима се сваки Орбин и оданн син православне цркве из дна душе своје радовати мора. Не прође ни недеља-две дана,. а да нреосв. г. епискои не посети коју подручну општину своју, да разбраћену иаству збратими, да клонуле у вери и нади одушеви, да љубав народа према помазаној особи Његова Величанства, нрема домовини, цркви, свештенству, властима и према свему ономе, што је свето и узвшнено, утврди. Свака посета његова остаје трајно у усномени српскога народа епархије бачке и том приликом изговорене архипастирске речи донеће благотворне нлодове своје за читава поколења у свима оним

.СРПСКИ ОИОН."