Српски сион

С тр . 558.

3. Да се за време упражњене сголице иредстојника црквене обласги, не сме у овој нашта важнијега и иовога по цркву предузимати и решавати. 4. Да за време упражљене митрополитске столице, и баш с разлога те седисваканције и с њом спојених прилика, није ни код нас било Синода, а без ових ни расправних сабора, који би у цркви нашој предузимали и узакоњавали реФорме, каквима се бавио г. 1870 1. сабор, уз неовлаштену сарадњу и ненадлежно пристајаље тадањих епископа, као епископа, 5. Да су се такви расправни сабори до г. 1870. забрањивали од државне власти, а на држање њихово да нису никада пристајали сувремени епискони, ни онда, кад су се такви сабори истицали, с извесне стране, као општа жеља, „која је тако рећи у жиле народа продрла".' 9 6. Да држање раснравног сабора од 1870. 1. и целокупна радња његова, дакле, и саборски изборни ред, није имала црквеноправне основне, те се без ове има са црквенога гледишта сматрати — неканоначиом. То је стаиовиште наше цркве. Но томе становишту чињени су и чине се ириговори са становишта државним законом сабору иашем призпате — тобоже од црквених закона и од Синода независне — легислативне .власти у нашој цркви, у свтарима, које се ие дотичу догмата, тајања и обреда. Да промотримо и те приговоре. НароднШ Собор 1864. Гввор дра Јована ХаџићаСветића, стр. 77.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Школска предавања) у нравосдавном српском Богословском Училишту и Гимназији Карловачкој отпочети ће 4. септембра (23. августа). („Србобранове" измишљотине). Новодом вести у 178 бр. Загребачког „Србобрана" констатујемо, на основу поузданог иввешћа, да тај лист ординарну неистину протурује, кад вели, да је високопреосве-

штепи еппскои Горњо-Карловачки Михаило „ иод иретњом каноничких последица и наложпо свештенпцпма оних протопреввитерата, којп су били ирогпв претставке за измену саборског изборног реда, да сваки поједшш мора дати у записник евоје изјашњење. Впсокопреосвештени господпн епископ Михаило није ,под претњом каноничких носледица" у сиоменутом предмегу ништа наложио. У том нредмету не врши сажовоље, него .је изашао у сусрет жељи оних свештеиика, које „Србобран" назива народннма и свеснима. Високопреосвештени господин енископ М ихаило не сеје раздор, на против он сабира свештенсво што га је „Србобран" поделио и раздвојио. Док ствар сазре, пружићемо за све то доказе. Оволико за сада на безсчно подметање „Србобраново" у овој стварп, чија смелост је потегла и тако далеко, да опомиње на дужност верског васнитања своје пастве и еппскопа, који је и на том пољу показао у својој дијецези неуморан, пстрајан и уснесима крунпсан архипастирскп рал,. (Скупштина српоке пчеларске задруге у Руми.) „Српска пчеларска задруга у Руми" одржала је дана 17 (30) августа о. г. своју главну скупштпну у Карловцима, у гпмназијској дворани, под председнпштвом свога председнпка Тоше Богдановпћа велепоседника из Руме. Перовођа скупштпни био је друштвени тајник, парох Румски Марко Шаула. Пошто је скупштпнска седница отворена била, закључила је екунштпна, да се Његова Светост, преуз вишенп господин патријарх српски Георгије Бранкови~ћ , као задрузии члан утемељач. нарочитим скунштпнским изасланством нозове у скушнтпну, што је п учињено. Његова Светост је благоизволео изасланство љубазно примитп и на пажљпвом позиву скупштинском захвалити се. За тим је парох Марко Ша} г ла кратким но усрднпм говором поздравио професора Јована ЖивановиЛа , оца рационалног пчеларства међу Србпма, а новодом 25 годишњице његова узорна и вредиа пчеларског рада. Скупштпна је устајањем п усклицима живео одала једнодушну почаст своме прваку. Скупштина је за тим пристуиила своме , дневном реду означеном у позиву на скупштнну, шгамианом и у 30 броју о. г., од којега је особитога спомена п хвале вредно предавање професора Јована Живановића: „Професор Др/Бихнор и пчела или старопчелари п младопчеларп," које ће предавање отштампано бпти у овогодишњем календару „Орлу." —