Српски сион

„СРПСКИ

СИОН."

Б р. 35.

Није било друкче пи са сабором 1864/5. у којем је Милетић отиочео своју теорију о сабору, „као органу автономије и о повреди автономије ако црквено-народне ствари морају иајпре кроз Синод пролазити". Највишим, наиме, декретом од 17. јула 1864., министар Шмерлинг „обзнањује епископима и клиру, као и свима последоватељима несједињенога обреда и целом народу илирском": (с. ех.) „Кад се избор сврпш и нови архиеписком и митролит највише потврђен и иншталиран буде, одма ће се Синод ради иабора епископа на управу њене столице торжествовати. У дужност овог Синода спадаће даље предмети, који се целе источне цркве грчког несаједињеног обреда у државама аустријским тиче, разсудити и предлоге црквеним капонима довољно иоткреиљене ЕВеговом освећеном Величанству поднети." ,,Док траје или кад се већ сврши Синод, епискони ће Арадски, Бачки, Горњо-Карловачки, Вудимски, Пакрачки, Темишварски и Вршачки, под предсједателством митрополита, општим совјетовањем мисли сво.је изложити и мЕвенија своја о оним предметима највишем месту поднети, који ће у народном, по највишем на умрлог патријарха ЈосиФа Барона Рајачића отпуштеном ручном нисму од 27. септембра 1860. што скорије сазвати се имајућем сабору у претрес узети". 11 То исто наређује и највише ручно писмо од 13 августа 1864, упућено патријарху Маширевићу: „Ваља да се (патријарх) за трајања илв после Синода са епископима оних дијецеза, за које разјаснителни решкрипт од 16 јуна 1779 закону важиост има, сакупите и заједнички иромислите, који ће се нредмети на народном конгресу што ће се скорим сазвати, расправљати". Да закодавна радња сабора није била до г. 186415. независна од Сипода, доказом је и писмена изјава, што .јује поднео патријарарх Самуило Маширевић сабору, шевууаг, ЛУегзсћеи-КагапвеБевсћ гшзаттепкге^еп ши! 111 јгететзате Егугацип^ г^ећеп тоегДеп, \те1сће бе^епвкапДе аиГ (1ет (1етпасћ«1 ехпгићеги^епДеп Сои^геазе ги уегћап(1е1п ае1еп. 11 Народнш СоборЂ 1864, етр. 1864.

у седници 4 марта 1865, а у којој изјави је изложено становиште Синода гледе синодског одношаја према сабору и радњи саборској. Та изјава гласила је: „Патријарх и епископи седе&и у сабору, не сматрнју себе као Синод, но као чланове сабора, по самом достоинству и звању свом. Они учествују као такови у расправљању предмета у круг делања саборског спадајућих и потпомажу сабор саветом и разлогом својим нарочито са гледишта канона и пачела православне цркве. Сљедоватељно, кад сабор каноне и начела православне цркве нри расправи и закључењима довољно уважи и у призрење узме, онда се разуме по себи такова закључења и они уважавају. Ако ли би сабор та начела из вида иснустио, онда ће они ио ираву и дужности, које им и црква и држава даје и налаже, у синоду ша начела са црквенога гледигиша свакојако засшуиати" .' 2 Дакле, у овом последњем случају, да ће по праву и дужности својој, снагом своје највише власти у цркви и највишег старања о цркви, норадити, да закључци саборски не задобију санкцију и не ностану закони. Историја доказује, да је глас Синода у том правцу подизан, увек био реснектован као авторитативан и меродаван -— пред државном влашћу. 13 Само, што није увек био подизан! , . . А кад је то тако било до 1864/5, а наиме, да су саборској расправи претходила мњења и иредлози Синода, да су сабори само о овима могли расправљати, што и јесте једино коректно и са автономијом цркве сагласно, а што би увек требало и да бива, док хоће да се црква црквом сматра; падаље, кад и то стоји, да је Синод у гореизложеном положају био ирема радњи сабора, т. ј. да је „против Уе1о 12 Стара Саборлија- Доле образпну г. др. Еиилијане пл. Радићу ! Шнчево 1883. стр. 21. Ову изјаву патријзрха Маширевића изнео је и Ћура ВукиКеепА, у евојој књизи: Поглед на начелне основе наше народно-црквене автономије у Новом Саду 1890. стр. 38., — али нетачно и окрњено, без последње њезине алинеје, те је за то и извео из ње нетачан и крњ закључак, да је, наиме, по томе синодском становишту епископат, односно Синод, „субординират сабору". (стр. 42.) 18 То је признао и Стари Саборлија. (Шс1. стр. 48.