Српски сион

В р. 36.

,СРПС КИ

сион. в

С тр. 581

његови, као што смо видили, били су све друто, само не правно основани. Речи лепе, красне, но голе, Фразе китњасте, разлози и докази из воздуха дрпљени. У целом говору г. др. Милетића, једва се могао приметити један аргумент, који би по видимом нешто за се имао, и то је предстојећа српско-романска размирица; ал' и кад се наведени по њему разлог тај мало изближе посмотри и стави на мерило, на какво се ставити мора, онда се види, да је и сам тај разлог, на кога он још по највећу важност нолаже, у самој ствари слаб, шта више никакав, ништав; но да је напротив аргумент за оно, што мени доказати предстоји. Ми зпамо, православна браћа паши Романи Деклараторијумом означени стоје у оном истом отношењу према столици митрополита Карловачког, у каквом стоје и Срби православни, на које се Деклараторијум односи; знамо даље и то, да и православни Романи у Ердељу и православни Романи и Славени у Буковини стоје према реченој митрополитској столици такођер у истом отношењу, у ком стоје и православни Срби у Далмацији, но каква ку то отпошенија? Није ли то хијерархично-догматично, шпиритуална зависимост од столице митрополије Карловачке? Ово знајући питам ја сад, шта хоће браћа наша Романи ? Хоће , оцепљење романских епархија од области митрополије Карловачке којој су потчињене и к том означеЕБе особене области митрополитске за себе. Тко не види, господо моја, даје ово шегћит хијерархични, који у себи закључује и карактер догматично шпиритуалпи ? И тко не види дакле да би се овај ио најпре, бар у принципу имао решити, почем све осгало није ништа до сљедствије, које из тог главног проистиче. И кад је то све тако и не друкчије, онда је поглавиго и прво питање то: тко је позван но праву, да предмет упитни реши? Еда ли овај сабор, као што се то то од неких хоће? Ја чисто, јасно, одупрто одговарам, да није. А да тко? Синод ; Јест, господо! Сииод једини и нико други. Синод, кога су членови, мимогред буди речено, Архијереји. Ево вам доказа за

тврђење. Од како је црква иаша сталном ногом на нраву црквене автономије земљу ступила, од тога доба тешко да ћете ми у стању бити и једап пример у историји црквеној ноказати, који би сведочио, да је нредмет, какав је у речи стојећи, сабор народни решавао и реши. Но на против ја би вам могао показати из исте историје примера и више, који јасно сведоче, да је предмете такве решавао сабор архијереја; но за то доказ држим, да ће доста бити, ако за сад и један од многих овде наведем. Еиископија Кавританско - СитиФенгека желила је отцепити се од митрополије Нумидијске због велике удаљености од ове. Предмет тај нити је дошао пред суд државпо-политички, нити пак пред суд каквог сабора рародног; но пред суд сабора архијерејског, помесног сирјеч Картагенског, на ком је по претходном иреслушању и уважењу разлога кан. 24 досуђено и решено: да упитна епископија може у напредак за себе бити и имати свог нервенствујућег епископа, митрополита сирјеч. И тако: као што се тај престојећем у свему раван, решио иа сиподу, тако су се исто решавали и сви други томе равни и подобни. И таква је дисциплина цркве свагда била. А кад је решавање таквог предмета и одпосио у речи стојећег ствар Синода, а не сабора онаквог, као што је овај, онда долази сад и питање: еда ли Синода може бити без митрополита? Ја кажем очито и одупрто: да не може, и пећу овде за доказ мог тврђења, да се позивам на Деклараторијум пункт21., који за то војује, и који и дапас закону по нас силу и снагу има; но ћу и опет да потражим доказе из саме куће, из зборника канона наши, јер иа шима иочива зданије иаше црквено, живош наш црквеии. Кан. 34. сабора св. Ап. вели : Епископи треба да знају, тко је први између њи, и да га као главу иризнају, и без њега ништа да не предузимају, ниги да чине, као и он без њи ништа да не твори. Каже и учи дакле канон: Ви епископи да се нисте усудили нравити зборове, нити се о чем важпом по цркву советовати без при-