Српски сион

Отр. 600.

„српски сиов."

б р . 3'7.

гхостоје. На темељу тих интереса, ја сам јучер говорио о иоловичном застумству, у цркви као двајух заступништва, двајух Фактора. На темељу томе остајем и данас и иротивап сам оваком иомешивању иншереса, да народ и свештеничко засшуисшво сам бира, онда моја црква нема особеног застуиства, као црква свештена, иего само као црква народна. Ја у име моје НЗО епископ дужан сам ирошив шаког решења ограду иоложити и . е Као што се из ириведених речи епископа Кенгелца разабире, он је хтео ноловично застуиство. Мислећи, зар, да ће умилосгивити саборску већину, да прими гледе тога поднесени исправак, он је напустио начело засебног избора свешгеничких носланика. Али, кад се уверио, да ова неће само нрст него и целу руку, (не само 25 свештеничких лосланика него и љихов комулативан чзбор,) онда је тек епискон Кеигелац стао одлучпо на коректно и дужношћу му епискоиском диктирано становиште начелно, те је захтевао засебан избор свештеника, а ограду положио против предложеног комулативпог избора. А кад ту ограду ставимо под мерило напред споменуте енунцијације администратора Стојковића, по којој: „Ако један епископ што рекне (у сабору), то је у име свију, макар да сви други ћуте", 7 онда би морали констатовати, да су ту ограду иоложили са еиискоиом Кенгелцем и сви други еиискоии. А како онда стоји са пристанком епископата на изборни ред?! Кад би ми хтели, и кад би овде осиовано било, хватати за реч, питање о пристанку тадањег епископата било би одмах решено у нашу корист. Пред оградом епископа Кенгелца, као и целим носледњим делом његова говора, позивање противника нашега становишта на пристанак епископата, исчезаетх мки> дк1Л1х. Но непосредно иза епископа Кенгелца узео је реч епископ Грујић, те рекао између осталога и ово: „Ја сам видео, да је већина за то начело, да свештеници и световни заједно стр. 178.--179. '• .-шл/ж;

бирају и свештеничке и световне застуннике. Кад они сами то желе и хоће, ја од моје стране велим: да им је просто. Међутим ја од моје стране, с мог становигпта, пристајем само на исправак г. арх. Анђелића, 8 ако сам га добро чуо и схватио; пристајем зато, што мислим, да би по овом његовом исправку најкоректннје иоступали... Овај сабор није се сазвао зато, да одсеком одузима сваком оно право , које је до сад имао; него да ирава у склад доведе, да их могу унотребити, као и досад, али боље удешена на корист целога народа; то је, мислим, задатак сабора. Зато мислим, да би ово најкоректније било: не дирати право ни световног ни монашкосвештеничког реда. Ако има чега, што није саразмерно с другим то се може довести у саразмерност. Али удаљити одавде свештенике или калуђере, и одредити, да не седе овде ни као иарохијални свегитеник ни као калуђер, Н6Г0 зајвДНО С нарОДОМ и свештеницима да је изабран, шо се зове дираши у његова ирава, која су му у привилегијама осигурана и која је увек уиотребљавао, Ја сам за иснравак г. арх. Анђелића. Сад хоће ли ови заступници бирапи бити онако, као што г. др. Милетић нредлаже, или као што је пре било, мислим да шо у сшвари ништа не мења (!!) Овде је само главно (?!), на што ја важност нолажем (!!), да буду заступљени и као калуђери, а да л' ће се свештенички заступници без разлике клира бирати или не, то је друго. Ако се овако без разлике остави, онда то значи толико : дали смо вам право, да можете посланике бирати, али одузели смо вам могућност да можете бити изабрани". 9 Тако је, по „Заставином" извештају, говорио епископ Грујић. Били би вољни остати при томе, да су ови извештаји неверодостојни, нетачни, јер нам је немило и тешко упуштати се у анализу овога говора ецископа Грујића, кад би тај говор био заиста веродостојан. По томе говору, он је више калуђер, него епископ, више му 8 Архимандрат Анђелић је у оаборској седници од 19. маја, 1870. под записничким бројем 422, предложио: „парохијално свештенство бира за сабор 21 заступника.... а манастири бирају 4 заступника". 9 1Ш. стр. 179—182.