Српски сион

Вг. 31

„СРПСКИ

Стр.

До сад је у иравославној цркви јерархпја, као једам њен Фактор имала и према високе владе и према верног народа свог особеног нрава и преимућства, а ^ада је вољна све то с иравоелавним народом ако је могуИе праведпо иоделиши. Да пак то поделење ираведно буде у самој ствари, мора , господа моја, и начин, којим се шо жели иостџЛи, мраведан биши ; а пранедан ће само онда бити, но мом уверењу, кад ова два споменута Фактора: јерархија и народ у паншм црквено пародним саборима равнобројпо представљена буду, зато, да ни један другом у својим особеним интересима никад не би прејудицирати могао. . . . „Из свију обзира, које сам имао част навести, тврдог сам уверења, да би половично заступништво на саборима нашима оба црквена Фактора: јерархија и народ задовољити, од штетног мајоризирања сачувати и само од маЈоришета убеђена руковођен сабор наш , могао би сабор паш све своје послове безбедно и безоиасно обављаши. А докле то, господо, не буде, свагда ће бити протеста и неспоразумљења, а свагда ћс мањина саборска, која је у интересу свом повређена, сматрати то као ираво јачег но себи, а то се сриски зове отимачина , где се разлогом пе иде него веЛином. На нослетку и то кажем, ко се правично рачупати жели, тај се мора са иостојећим Факторима рачунати, без правилности те могла би нас саборека нећина и тамо командирати, куд нико не мисли, ја не могу да предвидим". „Уобрањење мог исправка имам то приметити, да сам и ја, кад сам предложио ноловичио заступство, мислио, да нити свештенство за се, нити народ за се, него цео народ да бира; али у самом штатуту, који ће управљати те изборе, ваља означити и стручне људе народу, па ће он знати и у свештенсгву и у мирској браћи погодити људе. Нека и свештепике народ бира, па смо у руци народа сви". 3 Тако је говорио епископ Кенгелац кад се расирављало о саставу сабора. Предлог о половичном застуиству је одбачен био, те се приступило раснрави о начипу избора саборских заступника. Милетић је 3 11)1(1. стр. 164. —158.

предложио комулативан избор, т. ј. да и свештеничке и световпе посланике бирају и свештепички и световии бирачи заједно. И сад опет устаје еиискои Кенгелац, али говори овако: „Ја бих на то начело које је поставио г. др Милетић: да и свештенике народ бира за своје саборске заступнике, имао нешто приметити. Као шго сам се јуче изразио, само би онда на то пристати могао, кад би половично заступство у сабору места имало. У сабору се два особена интереса застунају и нретресају: један је особено свешеничко црквени, а други је црквено-народни интерес. Та се два интереса не даду сабити у једно, ма шта ми радили. Ако то постоји, што г. др. Милетић жели, да оно неколико свештеника и два три калуђера народ бира, онда црква у строгом смислу нема свога засшуиства, него је опет народ застуна. А ја се иротив тога ограђујемА „Г. Милетић сад је нрецизирао, да мора биши 25 свештеника, а 50 световњака. С тим је торжествено констатовао опет, да у цркви имају два Фактора, један црквено - свештепи, а други је црквенонародни. Жмурите, господо, па кажите: ово је све парод; али кад у вас ногледим, видим, да сге једни свештеници, други цивили, а трећи цивили. 5 „Господо моја, пре него што овај предмет на гласање дође, молио сам за реч, и сматрао сам за свешу дужност моју ирема цркви, да још пеколико речи нроговорим. Сва господа, која су по свом мнењу говорила, видим, да се њихова мнења усредоточавају у том, да је наша прква универзална, да је једно свештенсшво и народ у црквн. И ја кажем да јест; али по генералном појму цркве, која каже: единх Господк, едина в>кра, едино крЕцшт, единд Ногх н отјцх кс г к1(х и ,шжд8 кск.ии. Ту смо, господо, сви. Кад у унутрашњост цр ве завиримо, видимо, да у цркви ностоји пачело црквено-свештепо и прквено-народно. Оба та Фактора имају и своје особене интересе, које ми, макар како хтели забашурити, не можемо негирати; ти иитереси 4 1М(1. стр. 166.—107. 5 Ш<1. 172. —173.