Српски сион
С тр. 61В.
неваљалства човечјег, одоше да опашу свет врдинама исгинитим и да га нахране науком најслађом. Без страха за живот нролазише земље и градове, проповедајући реч Божју, не бојећи се ни саме смрти, сећајући се Спаситељевих речи : „Не бојте их се, јер иема ништа сакривено, што се неће открити, и ништа тајно, што се пеће дознати" (Мат. 10. 26.). Али знао је божански и свезнајући Учитељ каква судбина чека ученике 1Бегове у свету. Знао је Он са каквим ће се опасностима и невољама борити они у свету, јер је добро иозпавао „род Фарисејски" и лажне учитеље њихове. Зато је често и говррио учепицима Својим: „И изићи ће многи лажии пророци и превариће многе". (Мат. 24 11.), и „тада ће вас предати на муке и побиће вас и сви ће народи омрзнути на вас имена мојег ради. (Мат. 24. 9.)." И место благослова примише аностоли од света клетву. место одушевљеног поздрава камење, место слатке радости што му ови Божји гласници носе правду и мир, дадоше им крст и сикиру. И све зато, браћо драга, што и опда беше покварених и злих људи, који притиспути грехом презираху љубав, који остављаху по речима св. Јеванђеља опо „што је најнретежније у закону: нравду и милост и веру" (Мат. 23. 23.). Свет беше задојен и задахнут заблудама лажних учитеља, а овима неправда беше сласт највећа, лаж — жеља најмилија, безакоње радост најслађа, а мржња и освета срцу пајближа. 0 да црне незахвалности! о да гадна безакоња! Тако то беше у оно време, п божни моји Хришћани, а како је данас? Пророчанство Христово, да ће изићи лажни пророци и вар«/ги свет, иснупило се. Али да ли је и једаи Србин могао икад номислити да ће се баш међу рођеном нашом браћом наћи лажних пророка, који ће одвратити синове, браћу и сестре своје од вере праотаца својих? Да, браћо, видим да знате ко су лажни и зли духови ти, е су то аој јаде — рођени синови народа нашег, што пљувуше на образ свој сраски и
и презреше мајку своју, цркву нравославну. Зато и говорим опет дапас о њима, што сам чуо, да неки од вас Недељом место у цркву сво.ју — одлазе и траже збора њихова, да вам објасне „тајне нутеве Божје". Зато се и молим данас топло Богу, Створитељу иашем, да ова реч моја нађе одјека у души вашој, јер сам и то чуо, да некима од вас и ноћу долазе такови лажни иророци, да вас одврате од вере ваше. 0 браћо! а зашто се варати дајете? Не видите ли шта је смер небрацке руке тих људи ? Не знате ли, да желе раставити сина од оца и кћер од мајке своје? Не увиђате ли, да вас желе видети у друштву њихову само зато, како би лакше потпирили жар иеслоге и раздора и посејали биље од омразе у домовима вашим? Зар нисте чули овде са светог места овог реч Јеванђеоску: „Не верујте сваком духу, није сваки од Бога". Зар пе видите да презиру највеће светиње наше и прадедова наших: олтар и крст, то свето знамење на коме је решена судбина живота човечјег, крст свети, на коме је издахнуо Он, Бог и Спаситељ наш, касл ради и нанши> ради снасенЈА". И зар не знате, да који је човек свети крст изневерио и оставио, да ће се и Богу свом једном изневерити и Н>ега оставити ? Хвале се својом нраведношћу вами, и ви им верујете ! А не запитасте себе, да ли може бити праведан онај, који хули на цркву Христову и који не љуби ближњега свог? А ко су им ближњи? Ближњи смо им и ми, браћа њихова. Кад, дакле, човек презире свог ближњег, а зна да смо сви Богом створепи, тада он, браћо, вређа самог Бога, који га је створио. Такав човек, дакле, не може бити праведан. А ви валда видите, како се они клоне збора и друштва нашег, како нас избегавају особито оне, за које знају, да им је чврста и силна вера њихова, а заборавили су да је Христос рекао: „Г1о томе ће сви познати да сте мојв учепици, ако узимате љубав међу собом" (Јован 13. 35.); и онет на другом месту: „Ово је зановест моја, да узимате љубав међу собом". Видите ли сада, како је лажна нраведност