Српски сион

С тр . 634.

„СРПСКИ сион.

За ништа, разма за инат." У то неколико ријечи јасно је изнесена рђава страна карактера нагаег народа, али је у исти мах ноказан и главни улрок из кога потјече највећи дио песрећа и неудаћа наших, и ту несретну ријеч инаш, могли би ми Срби написати као заглавље готово над сваку несрећу народа нашег у историји српској, почамши од срмти Дугаанове, кад Срби из ината ругае творевину великих Немањића и спремају му несрећу Косовску са свнма ужасним нагаљедидама њеним, иа све до најновије жалосне уније у Пргомељима, кад Срби из ината остављају вјеру своју нрадједовску, за коју су му иретци мученички гинули. Цигла та и једина ријеч „ инаш ", кадра би нам била да разјасни многе наше неуспјехе на пољу автономном, да разјасни расуло и пропаст некад богатих и напредних црквених опћина, чисто српских села и задруга, и да покаже у гато се и нагато се узалуд истрошила толика умна, морална и материјална снага народа иашег, која би га кадра била уздићи међу прве народе, да је било мање ината, а више љубави и хришћанска праштања. Пречасна и часна госмодо, и осшала љубазна браЛо и сестре! Па шта је томе криво, да свијет, и ако види, и ако зна. да му иема ни среће овога вијека, ни сиасења онога вијека без несебичне љубави и хригаћанска опрагатања, ипак одступа од воље и заповијести Божје, но срља у очиту пронаст своју ? Шта је томе криво? — Охолосш, лажни ионос, ирецјењивање свога „-ја" гријеси тегаки, гријеси смртни због којих је Бог некада одбацио и одагнао од себе и саме анђеле у таму вјечну. Ено погледајте тамо два брата, нролазе једаи иоред другог као поред турског гробља, ондје опет син силом окреће главу од оца свога да га бајаги не види и не мора га поздравити, а онамо ено два друга од младости нераздружива већ из далека заокреће сваки у други сокак само да се мимоиђу. А дедер запитајте ту рођену браћу, дед занитајте тог сина, и та некад нераздружива два друга, за гато се мрзе и зашто иеће да се помире ? Зани-

тајте их де, па ћете чути како су често кадри ситни и незнатни узроци да раскину једаред за увијек крвне, детињске и најтегање иријатељске свезе, и да из браће и пријатеља начине диндугамане и крвпике. Еј, ви завађена браћо, гата вас је толико замразило, да један другог не гледате? УвриЈедљива ријеч! Брат брату рекао увредљиву ријеч, и сац је та ријеч јача од једне те исте крви, јача од једног те истог материнског млијека, којим их је мати нејаке задајала. Не пита се сад ту, да ли је хтио један другог бага намјерице да увриједи, не пита се да ли је та ријеч пала можда у шали, а можда и у несвјесном стању — у срџби, коју су обојица кривњом својој изазвала. За све се то не пита, и све ту измиче и уступа пред неодољивом мржњом, која не жали често ни своје властите пропасти, само ако је уснјела да ували рођеном брату црн комад у торбу, а све рад цигле ријечи једне ! А ти сине тамо, што окрећеш главу силом од родитеља свога, зар си заборавио на ријеч Божју „иошшуј оца и машер своју ", зар ти не остаде у памети ни једно доброчииство, ни једна непреспавана ноћ оца твога док те је подигао иа снагу и човјеком начинио, шта оклијеваш, гата не идеш да се измириш са оцем ? Знате ли какав ћете често одговор добити на такво питање? „Но још би ми то и то требало, да си ноново напртим за врат непрестана савјетовања, приговарања и придике као да сам још увијек неко дијете!" Чујте људиБожји зашто тај мрзи родитеља свога ? Мрзи га, што га је отац савјетовао, а можда и корио због погрешака и недостатака његових, -—• што му је исшину говорио, а једино рад среће његове! Еј, а ви онамо два пријатеља, што се разиђосте, да се не састанете више, гата вас је раздружило? Разно лшшљење, разни назори! Еле разна мишљења, лажно увјерење да су само своји назори најбољи и оправдани, прецјењивање свог ја, избриса све успомене из младости. раскиде можда за увијек два иначе илеменита срца, двије узданице народне! Кад су толико незнатни узроци, као што је једна јединцата увредљива ријеч,