Српски сион

Б р . 41.

.СРИСКИ СИОН."

С тр . 671.

джа вВдетх" (Марк. 16, 16.) Спомепуо сам, да Господ тражи веру, навео сам да имамо слободну вољу, чули сте каква је награда, ко је одбадује, сам се осуђује. Побожна браћо! Ви сте овде у мору туђинштине, бојим се да не утонете. Ви сте овде на мртвој стражи Српства и зато би морали будпи бити. Ви бисте овде требали добро пригрлити веру своју, језик и обичаје своје. Гле, ми се данас скуписмо око светог гроба овог, око јединог светитеља нашег у овом крају. Ми се дивимо јунаштву и истрајности, љубави према цркви и роду данашњег мученика. Ми се чудимо, да се наши преци крили по гудурама и збеговима на се Богу молили. А код нас данас у слободи храмови широм пусти своје. Они се борили и Богу молили, па их је иомогао од беде и ропства, а ми, ако овако нотраје, изгубићемо и гато нам они стекоше. Не, браћо! И болесни смо и лека нећемо и злу смо пошли и натраг нећемо. Покајмо се док имаде дана, док је доба, браћо, кајимо се. Пренимо једном из лености и мртвила. Пођимо ревносно у цркву, слушајмо службу Божју и науку Божју, то нам је једини спас. Упамтите да коме црква није мати, томе ни Бог није отац. Поштујте свештенике ваше, јер знајте, да немате већег пријатеља ни искренијег саветника од њих. Пазите на савете њихове. Слушајте што у цркви говоре, јер речи Божје говоре. Идите куда вас зову, јер само на добро уче. Знајте да њихово добро само од вашег добра зависи, те вам неће о злу радити. Избегавајте друге, који вас заводе и на зло упућују. Будите сложни и погодни, будите штедљиви и пажљиви, па ће вам посао, па ће вам срећа на боље поћи. Угледајте се на ваљане и честите, угледајте се на славне дедове и узоре наше. Угледајте се на светитеља, коме данас помен чинимо. Ту нек је поље рада и натицања. Угледајте се на Христа Сиаса, на Кога се и они угледали, а Коме да је и хвала и слава до века. Амин.

Срби сликари. (Наставак). Док се овај мој чланчић у прош.чим бројевима „Српскога Сиона" штампао, дотле ми је иошло за руком иаћи још неколико имена млађих и старијих сликара забележених на

њиховим радовима, те, ево, чиним помен и о њима. XIX. Томо Ђурковић. (180*. год.) У кући честите старице гђе Марије, удове покојног Глише Аргировпћа, бившег трговца у Осеку, нашао сам два портрета, која је моловао Ђурковић. На једноме се од њих Ђурковић мађарски потписао. Презиме и година лепо се виде, али име је већ у пола истрто, на се не зна, је ли Томо или Тошо и Тимо. Та два портрета представљају родитеље гђе Марије: Глишу Бајића бившег трговца у Осеку и жену му Пулхерију (кћер трговца Сентанзрејског Стојана Јосифовића). Гђа Марија ми вели, да јој је мати приноведала, да је Ђурковић живео у Даљу. Ако Ђурковић није лепшега посла где израдио, овај га баш не представља као вешта сликара. XX. Павле Ђурковић, живописац. (1820. год.) У трапеварији манастира Ораховице налази се слика некадањег архимандрита Ораховичког Стевана Станковића (доцнијег митрополита Карловачког), на нолеђини које је записано, да ју је 1820. године сликао живописац Павле Ђурковић. Таква се иста слика налази у ходнику манастира Лепавина, и колико се могу сетити, рекао бих, да је и она дело Павла Ђуркокића. По овом само раду његову судећи рекао бих, да је био одличан сликар. XXI. Георгије Марковић. (1841. год.) По причању гђе Марије Аргировић у Осеку живео је год. 1841. Георгије Марковић као свршени богослов неко време у Осеку и тада је за дом њенога мужа Глише живописао икону св. Николе на великом формату. Сиикарство није нигде штудирао, но је био самоук сликар и доста вешт.* Доцније је био парохом у Каменској (у Пакрачкој епархији), где је пре неколико година умро. Људи, који су га * Ово је кавивање саевии исправно. У уредиика овога листа има од истога Георгија Марковића нацртан лик уредникова деде, по матери, Јован* Сиионовића, у оно време чувенога трговца у Оееку. Позади слике забележио је сдикар својеручно, необично лепим и прецизнии рукописом, овај запис: г Со ^лиршегх нзевразнлх Гиургш Марковичх С«шр: Богословх Пакр. Л^к. 1844. м-кс. Лприл14 14." Иврада овога лика доказује нееумљиво, да је Георгије Марковић био веома вешт у своме послу. Уред.