Српски сион

С тр. 670

„СРПСКИ сион.«

Вр. 41.

траве крст на челу, који се није могао отрти. Ако се тако дете после и потурчило, носило је крст на челу на своју срамоту. У 1 'оме тешком времеиу, у томе великом трпљењу, било је жртава, било је мученика. Један таки пример љубавп према вери и народу, један јуначки отпор и примами и сили турекој, један доказ, да је народ, у кога је таких синова, заслужио и да ће дочекати бољу судбииу, једна узданица и утеха српска беше и Св. Стеван Штиљановић. Св. Стеван се родио око половине петнаестога века у селу Бечићима при мору не далеко од Котора. Беше племену Паштровском кнез и најбогатији у месту. Млад је остао удовцем без деце, те је сав рад, имање и брпгу свом народу посветио. Сироте је штитио и бранио, задужбине градио и оирављао. Тако је подигао манастире Праскавицу и св. Николе врх Бечића. Још као младић се одликовао јунаштвом и особито је умео рачунати са превртљивошћу млетачком и турском. Бранио је и себе и народ, докле је могао, али га Турци тражише да смакну и он се уклони оставивши своје имање Цркви. Тада су бранили Босну и Херцеговину од Турака херцези Владислав и Влатко. Видимо Ст. Штиљановића на боју год. 1481., рањена у обрани града Јајца, одкуда у два маха одбио Турке. Херцег Владиславје био ожењен кћерју Ђурђа Бранковића. Код њега је тада стајала и друга кћи Ђурђева Јелена, још девојка. Јелена је видала ране Штиљановићу, он ју заволе и ожени се њом. Међу тим је у Срему место Ђурђа, који се покалуђерио, деспотовао брат његов Јован Бранковић, који је имао за жену Јелену, кћер Стевана Јакшвћа, кнеза Вилагошког. Јован умре 1503 год. и деспотица Јелена прибегне брату Марку у Вилагош, а Штиљановића позове да брани Срем од Турака. Штиљановић дође у Срем и за његова деспотовања нису Турци освојили ни стопе земље. У то угарски краљ Владислав П. пошље Стевана да углави савез с Мљецима и но свршетку му даде у награду град Шиклуш у Барањи, а мало доцније и потврди га у деспотском достојанству. И Стеван дође 1508 с нетпто наро^а у Шиклуш, где је деснотовао 7 година. У то време беше глад и буна у целој Угарској само је Стеван умео у Барањи мир и ред држати. Отворио је своје житнице, делио храну сиротињи, а од никога ни паре тражио није. 4

октобра 1515 год.,испусти своју племениту душу, и сахранише га овде на Ђунтиру. Жена му Јелена, која га је за живота вазда помагала и на доброчинства подетицала отиде по смрти му у Чешку, а доцније се врати, ирими постриг и ироведе оетатак живота у носту и молнтви. Нешто после смрти Стеванове заузму Турци сву земљу ову и видећи, како се српски народ скупља на гробу његову, ту молитвом креии и уједињује, хтедоше свети гроб уништити, али промисао Божји друкче хтеде. Турцима је тада заповедао Амир-паша (по другима Скендер паша) потурчењак, који је био сиповац Штиљановића. Овај се раскаје, даде Србима тело Стеваново, и они га на данашњи дан 1543 године пренеше у манастир Шишатовац, где је и данас. Из овог малог што се зна о животу данашњег еветитеља, види се његова велика воља, његово велико иожртвовање за свој род, види се слава Божја, нромисао Божји. Побожна браћо! Ви сте из разних места и врло се ретко састајеио, те бих вам много имао говорити, а време нам је кратко. Ал' ћу вам за то ма и нешто рећи. Говорићу вам о Богу, кога сте најпре дужни познати, јер нам и Сам то налаже: ,,0е же естх животх к'кчнкш, да зилк>тх Теке ©динаго истинаго Еогд и егоже послдлх еси 1ис$са ХрТста" (Јов. 17, 3.). А познаћете га ласно, јер се јавља у делима својима у речима својима. Та погледајте овај лепи предео око себе, и зар вас не учи знати силу, која је могла ни изчега то саздати, зар вам не казује о мудроети и свемогућству његову? Не прича ли свака црта и јота око нас н пама, да све што видимо, све што имамо, од Њега и кроз Њега бива? Он се открио у св. Писму, треба саслушати. Рећи ћу вам, да Господ заповеда, да Га љубите: ,,Козлк>виши Господа Еога ткоего вск.мх серцелЈХ ткоњих и кшо д$шек> ткопо и кто лшсл '1К> ткоегс. (Мат. 22, 37.). Који Бога познаје, знаће да је Он створио све и сва, да је уредио и удесио све најмудрије, да је све то учинио из доброте и милосрђа, иа може ли, питати вас, који све то зна не љубити свог доброг и милостивог створитеља и добротвора? Казаћу вам, да је Бог створио нас, обдарио разумом и слободном вољом, подарио живот паобећао и вечно блаженство а тражи да га зато право веру.јемо: „Иже вНкрб иметк и креститсА, спасенк е^детх: а иже не илитх скрм, и>с$ж»