Српски сион

Вр 41.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 669

а какЂ наибол ^е иригоднБ1& длн изв-ћстнб1хтз ЛИЦТј и приспособлеинћш кљ ИХ*Б ИНДИВИДуаЛБПБ1М1. особенпостмг, вид г б тои же богоугодпои жизни, того же ВБШпаго нравственнаго совершенства, которБш обнзателБНБг длд вснкаго хританина на вснкомђ м-ћст^ и во всакое времд его земпаго странствованјн ! — (стр. 59.) — Код западних икод руских богослова моралиста налазимо учење, да св. Писмо указује на блаженство у другом животу као иа сврху морала, и зато су с правом шекоји филозофи тврдили, да је хришћаиски морал утилитаристички морал, и тек споменуто дјело пр. Јанишева први пут у руској богословској литератури освјетљује то питање. ЈанишевГкао штои св. Оци уче)тврди, да ако св. Писмо и говори често о блаженству као сврси морала, а о мукама као о казни за неморалиа дјела, то Оно чини из обзира према морално-несавршеним људима из обзира педагошког : „ЛгобовБ кљ добру ради красотБг самаго добра — вотђ истиннан добродћтелБ"! — каже Јанишев У споменутој књизи Јанишев мајсгорски излаже морално учење грчких ФилозоФа: Платона, Аристотела и Стоика. 8 На жа лост дјело ир. Јанишева, о коме говоримо, остало је недовршено, јер нема у њему одјељка, гдје се говори о примјеии принцина хришћапског морала у животу, али оно што је написано, јест од ненролазпе вриједности, и тко буде писао о моралу хришћанском научпо, неће моћи обићи дјело Јанишева. И доиста учење Јанишева о хришћанском моралу имало је великог уплива не само на руске богослове моралисте, већ и на знаменитог ФилозоФа моралисту руског Соловјова. Осим рада на пољу хришћапског моралног богословља г. Јанишев наиисао је лијеиу расправу г. 1854. у „Христ. Чтенн1го" под насловом: „Историјски поглед на постепено одјељење занадне Цркве од православно-источне", у којој научпо и историјски доказује, да је главни узрок одјељења римске цркве од православне била тежња нап&, да завладају цијелом Црквом, — Протопрезвитер Јанишев био 8 БронзХр. Чтете" за 1899. г. Октобар и Новембер; и Гуеевг. „Прав. Собесђдник I." 1899. за Октобар.

је од првих руских богослова, који се је заинтересовао питањем о сједињењу старокатоличке Цркве са православном. Он је превео дјело Делингера о одлукама ватиканеког сабора, старокатолички бонски катихисис и друге старокатоличке религиозне књиге. 9 — Присаједињавајући се духом цетроградској дух. Академији, која сутра слави педесетгодишњи јубилеј Твог иаучног рада, кличемо Ти учени и добри пастиру : Слава Ти ! Д у ш а н Ј а к ш и ћ проФесор богооловије. 8 КеУие т1ег. Зе Тћео1. 1900. N0. 31.

Проповед 0 ев. Стевану Штиљановићу. На Ђунтиру (гробу св. Стевана) говорио у очи 2. авг. јереј П Весин. Лобожна браћо! Од прилике пре 500 година, а можда нешто и више, када крвожедни Турци ноплавише српске земље, насташе за Хришћане црни дани. Свирепства и грозоте, насиља и отмице беху на дневном реду. Јавна и ириватна добра не имађаху заштите, иа и саме личности беху изложене руглу и напасти. Сваке иете године Турци узимаху мушку децу од 5 -10 год., — колико им требало — турчили их и од њих начинише љуту војску под именом „јаничара". Ови, сурово васпитани а од свог рода отпали, доцније су сами најжешће мучили свој род Отуда у народу реч „Потурица гори од Турчина", Цркве су нљачкане и паљене, нове се нису смеле зидати, ни иорушене оправљати. Свештенство оу и гонили и убијаши. Једном речју хтело се у бедном српском народу угушити и верски и народносни осећај, одродити га и потурчити. Народ је морао кулучити и робовати обесним Турцима, земљу је радио а други нлод сабирао, па за то ни сигурна живота имао није. Цела срнека земља стењала је под турским игом, али је Турска тада целој Јевропи претила. Куд год су стигли покорили су и поробили, само се још богати Мљеци благом и лукавством знали бранити. На њих се угледали и наши Далматинци, али им не поможе. Него је све зулуме сносио српски народ, верујући веру православну, чувајући лепо име српско. Да сачува своју децу у вери цртао је на крштењу деци соком неке