Српски сион

С тр . 700.

„СРДСКИ ОИОН."

Б р . 43

и садањи доста неподесни уџбениди; но ти ће по свој нрилици бити ускоро замијењени с бољима, те ће с те стране бити за бољи успјех више сигурности. А док се и посебни наставни план из вјеронауке не уреди, новјерила је нотнисана једном окружном протопрезвитеру, да према садањем плану сачини распоред наставнога градива по сатима за цијелу годину, и то колико се више буде дало посебни распоред за школе у сједишту парохије, а посебни за школе ван сједишта, у које не може свјештеник увијек доспјети и крај најбоље воље. Осим тога је потписана сваком даном ириликом, а нарочито у наредбама и ријешењима својима на закључке новозаведених свештеничких сабора свагда наглашавала и на душу стављала свештенству што савесније вршење катихетске дужности у школи, и у даним случајевима давала упутства свештенству и свраћала му пажњу на оно, што нарочите пажње, труда и рада заслужује. И тако потнисана, и ако свесна, да је у предмету катихизације школске младежи чинила што се могло и дало, мора признати, да инак успјех у вјеронауци, као што је стајао досада, тако ће стајати и одсада ноглавито до ревности и добре воље свештеника, као катихета. особито у приликама, као што су наше. (Наетавиће се.)

Допиеи. Српске (Камералне) Моравице. ( ОсвеИење храма) Дне 1. (14.) октобра о. г. свршен је у Срп. Маровицама чин освећења новоподигнутога храма Божјег, архијерејем горњо-карловачким, впреосвегатеним господииом Михаилом , уз асистевцију: мјесног свештеника Владимира Дујића, протојереја Адама Муждеке, о. Германа Бошковића, о. Јове Наранџића и јереја Гедеона Вурдеље. У очи тога дана кренуо се впреосв. господин Михаило из Плашког, а народ га је уз пут са преставницима политичких области сретао поздравима и испраћао бурним „живио !" У еамим ^тк Српским Моравицама скупио се многи народ на жељезничкој станици, жељан да види свога впреосв. Владику, да види и поздрави. Српски и з^м-а-љеки. барјаци вили су се од жељезничке ст!анице • Д1? г у самом мјесту; нрангије су се наа^еодЈе^Ха н&двичу крјепко и громко „живио!",

што је истицало из стотине грла, стотине пуних и одушевљених груди српских, а сребрени глас звона разлио се с бријега по долини као бујица, која нас је све иреплавила, занијела. Пред славолуком дочекао је мјесни свештенвк впреосв. господина епископа Михаила с лијепим, одушевљеним и искреним иоздравом у име народа свога. То вече свршено је бденије у новом храму, а послије тога дочекан је впреосв. господин еиископ са мјесном и околном интелигенцијом на вечеру код мјесног свештеника, гдје је и коначио. Сутра дан од иолак осам сати па до близу два сата иослије иодне трајао је св. чин освећења са св. литурћцјом. Храм је био дуаком пун, и за цијело то вријеме народ је мирно, нажљиво и жељно мотрио и слушао све. И спољашношћу и унутрашњошћу својом, која му се из очију читала и одсјајивала, народ је показао, да је дубоко прожман поштовањем према светињи и Архијереју свом. Тајанотвеној тишини, што је за цијело вријеме св. чин освећења и св. литурћије трајала, привило се и проткало је хамонично и љупко појање срнског црквено-пјевачког друштва из Загреба. А кад је внреосв. господин епископ изговорио своју једру очинску поуку дјеци духовној својој, у којој им је уз остало изнио значај св. храма, прилике, које су негда у Срп. Моравицама биле, а које су данас; кад им је на срце ставио светињу хришћанску и српску: народ је био ганут, што поносом са свога заиста дивног храма. што радошћу, гдје види и слуша у средини својој свога св. Владику, што са мукотрпне, али јуначке прошлости својих отаца, а што са згодним изразима дотакнутих у срцу жица радосница. При таком одушевљењу, при радости, што смо је свуд око себе гледали и осјећали, ири узвишености архијерејске службе и складном пјенију, нијесмо ни осјетили, да смо већ неких шест сати у храму. У полак три сата отишло се на „банкет", гато су га честити Моравчани снремили у почаст свому Архијереју. Ту се одушевљеном народу пружила прилика, да да израза своме поштовању и ничим непомућеном високом уважењу впреосвећеног госп. епископа Михаила, теје иослије здравица впреосв. госп. епискона Његовом Величанству, Премилостивом нашем цару и краљу, преузв. госп. Бану и срп. цркв. општини мора-