Српски сион

СРПСКИ СИОН. 8

С тр . 721.

седнида у Г. Ковпљу, Ђурђеву и Чуругу. као ненадлежно поднесенн, ставиће се ас1 ас!а. Одобрени су, или за нпштаве проглапгеии неки закључдп дркв. општине у Јегри. — Одобрен је закључак цркв. скупштине сомборске у предмету набавке штедиопичкпх деоница. — Уништен је закључак кркв. скупштине у Бајп, који се односи на рз'коваље са жасом Марте Теодоровићеве — а одобрен је другн закључак исте цркв. скупштине, који је у предмету ограђпвања тамошње порте донесен. — Поднеће се призив цркв. општпне сомборске против одлуке админ. одбора у предмету тамошњег парох. звања МЦСавету. — Дозвољен је зајаж цркв. општшш у Ст. Футогу. — Упућена је цркв. општнна у Пивницама, да погледом на пека потраживања своја, потребне кораке у делокругу своме учини. — Позвана је цркв. општина у ДСИвану, да нејасан поднесак свој објасни. Подељен је укор перовођи цркв. општпне у С. д. са непристојног поднеска једиог, што га је именош цркв. општпне сам иодппсао. — Одобрен је пзбор 1/3 скупштпнара у Турији, 1/2 одборника и веких општпнскпх часнпка у Силбашу, те црквеноопштинског председника у Ст. Футогу. — Узето је на знање изјашњење цркв. општнне ст. стапарске на прнјаву Ћ. К. и издаће се упутство истој цркв. онштини, да парницу своју против спомепутог тужитеља, као бивш. благајника, обнови. — Подарен је предујам пз епарх. фонда Н. П. у Н. С. Уважен је призив С. Ж. и др. у Ст. Бечеју против цркв. општпнског закључка тамошњег у ствари учитељске огреварине. — а исто тако и призив г Јо. II. у Сенти против неправилно обављеног избора стипендиј ских питомаца Тзене Брановачког. — Решене су иријаве М. А. у Ш., Е. 1Г. у Т., и М. К. у М. против црквеноопштинских управа тамошњих. Одобрени су или са примедбама повраћени годишњи рачуни неких цркв. општина. — И осим тога решени су још п миоги други предметн адиинистратпвне и рачунске природе од мањега значаја. (Оскудица на свештенству у Пакрачкој и Г. Карловачксј Еаархији.) Пишенамједан нријатељ и одличан члан наше цркве: како у тамошњпм православним епархијама оскудица па свештенству бива све то осетљивијом . . • Вели, да су се надлежни фактори, из једне и из друге Дпјецезе обраћали на св. Архијерејски Синод са овогодишњим тегобама и жалбама, не би ли се пкако помоћи дало. Тако је поново у г. 1899. високопреосвештени госнодин епископ Пакрачки Мирон управпо на св. Синод врло верпу представку, која приказује доста жалосно

стање у душепопеченију. Наводећи узроке, тој немилој јави, истиче високопреосвештени, да ту незгоду прави још већом и право свештенства, да тражи само, куда ће на парохпју п право народа да бира, кога хоће за пароха". Услед таковога слободнога тражења и бирања, и без права рачуна о општем добру и потреби црквеној има у Епархпји овој празних парохија са иарохијалном црквом и кућом на главном друму и мјесту виђену" . . . „А недалеко одатле за брдом, са свим на страни, случајно је парохија, иако не можда богатпја, а оно за живљење можда згоднија и свештеник се из својих рачуна иовукао са друма у какову гудуру, а оставпо на друму празну п цркву и кућу, иа зазор и срамоту и цркве наше п народа". . . „Нити црквено-автономнп органи наши нису ио закону иозвани, да воде бригу о општем добру н потреби црквеној, нитп онн то по положају своме у опште могу, а виши органи, на темељу постојећега црквено-автономнога уређења нашега, не могу да воде ту бригу, а да се не огријеше о горње нраво и свештеника и црквене општпне, и тко онда одговара Богу и цркви за штету, која може да снађе цркву покрај овакове недовољне бриге и рачуна о добру њеноме? „И зато нам није црква без штете ни данас. Недовољан број свештеника, а уз то неки без довољне спреме, а њекн без довољнога позива свештеничкога, без довољнога надзора и довољне пажње, коју бп морала указивати свештенству власт његова црквена, а не може да ју указује и то све на темељу црквено-автономнога уређења нашега, узроци су, који нам штете цркву нашу". У Србији (Закон о народној библиотеци) Према наређењу .чпнистра иросвете г. Павла МаринковиЛа, народна библиотека уредиће се тако, како ће нотпуно моћи одговарати своме задатку и стати у ред добро п савремено уређепих државних библиотека. У томе цпљу образована }е комисија, која ће израдити закон о народној библиотеци. У тој комисији јесу: председник г. Пера Ђорђевић, државнп саветнпк у пензији, члаиови г. г. Љуба Ковачевић, Ђорђе Поновић-Данпчар, Стојан Протпћ, Мих. Гаврпловић, држ. архивар, и Јаша Продановић, професор гимназије. (Закон о државној шгампарији). Да би државпа штампарија иотпуно одговарала своме задатку и била уре1;ена но најмодернпјем начииу,