Српски сион

С тр . 722.

„СШСВИ СЖОН.'

Вр. 44

министар просвете г. Павле МаринковиЛ, образовао је компспју, која ће радити на закону о државној штампарпји као и на љеноме уређењу Председник је те комисије г. Миленко Марковић, управник државне штампарије, а чланови су г. г. Живојин Перић, нрофесор Велике Школе, Аца Станојевпћ, власник „Законитости"; Петар Вабић, рачуноиснитач при држ. штампарији; Миле Павловић, нрофесор гимназије; Милан Биљчевић, главнп сараднпк „Српских Новина" и Јевта Медецијан, главнп фактор државне шгаапарије. (Учитељска окупштина). 26. о. м. састала се је учитељска скупштина ради донесења новпх правила Учитељског Удружења. (Велика Школа). На Великој Школи, у правноме факултету, унражњења је катедра за кривични судски иостуиак. Ради попуњеља ове катедре расписан је стечај и позвати су сви они, који желе компетоватп за ову катедру, да се са својим сведоџбама нријаве мпнпстарству просвете и црквенпх послова најдаље до краја месеца новембра ове године. „Б. Н." Читуља. •ј- Јереј Вељко Белеслијин парох Санадеки и чдан Епархијсхог Адмшшстративног Одбора Темишварског. И опет један гроб више. И опет једно име више у читуљи српских свештеника! Јереј Вељко Белеслијпн, парох Санадски, после тешког боловања, премпнуо је у Господу 17. (30). октобра о. г. у 39. години свога живота, а 12-тој свога примерна службовања. Покојник се родио у Тиса Св. Миклошу 8. Децембра 1861. године, од оца Аксентија, врла свештеника и позната родољуба. Свршив основне школе у месту свога рођења, полазио је вишу гимназију: у Сенти, у Вел. Бечкереку и у Кечкемету, где је пспит зрелости, с добрим успехом, положио. После свршеннх богословскпх наука у Ср. Карловцима, где је био познат, као марљив и савестан ученик, искрен пријатељ и веран друг — буде рукоположен за ђакона и презвитера месеца новембра 1888. године, те би постављен за адмпнистатора парохпје у Црној Вари. На кратко време после тога буде изабран за протопрезвитерског капелана у Вел. Бечкереку. И овде није дуго службовао, али и за то кратко време задобио је све друштвене слојеве Вечкеречке својим понашањем, својпм благим нравима, својом савесношћу, марљивошћу и предусретљивошћу. Године 1891. месеца марта до-

шао је у Санад, где је до смрти своје служио тако, да у целој околпни својој ретко љубљен био, а поглавпто са својих врлпна, ко.јих је много имао. Сваки га је поштовао и љубио као поштена човека, честита Србина и врсна свештевика. Годпне 1894. Марта 26. умре му прерано верни друг, нежна супруга Ленка (кћи Петра Маринкохића, сада пароха у Ђали), и од тога је доба — у тузи и жалости за нрерано преминулпм верним и љубљеним другом својим, —• сву бригу своју и све старање своје посветио јединици својој и незбринутој браћи и сестрама, за које се ретком љубављу и брижљивошћу старао до последњега часа свога, када га смрт немилостиво и прерано истрже из средине милих му и из кру га пријатеља и поштоваоца његовпх. Целога краткога му века краспле су га врлине, као што су: Оданост позпву своме; савесност и ревност у служби; нскреност према браћи и пријатељпма; готовост и снисходљивост према повереној му пастви. Погреб му беше импозантан. — 18. (31.)октобра слегао се силан свет у Санад, да га до вечне му куће испрати. У '/а 3 ч. после подне обукоше се у св. храму свештеници: Тривун Влашић (Сента), Младен Јосић (Б. Мартонош), јером: Милутин Јосић (Црна Бара), Дим. Ћирић (Т. Св. Миклош) Југ Станпкпћ (Оросламош) Мнлан Димитријевић (Т. Кањижа) Милош Прекајски (Сента) и Влацимир Вулишић (Чока). — Тако у одјејанију одоше у парохијски стан, те донесоше земне остатке покојника у св. храм, где — са учитељима Ђ. Богосављевићем (Санад), Ђуром Нпнчпћем (Т. Кањпжа) п Петром Јовановнћем (Чока) — свршнше опедо по уставу св. цркве. У св. храму се од покојника опростио парох Младен Јосић, врло лепо смишљеном п пуном садржине беседом, достојном живота и рада покојнпкова; а на гробљу, при отвореној раци, изговорио је парох Југ Станикић неколико дирљивих опраштајних речи, које су сваког присутног на плач натерале! Покојника жале и оплакују: десетогодпшња јединица му Даница, сироче без оца и без мајке; четири брата и три сестре; остала многобројна родбина п небројени пријатељи п поштоватељп. Лака му земља и к-кчнад п<ШАТћ ! М. Д. I Јереј Данило Кнежевић парох у Б|'елопољу, у Лици, премннуо је у Госноду 27 сентембра о. г. Опојаше га окр. протопрезвитер Стакпћ са јерејима: Маном Оклобџијом, Стеваном Касановићем и Јовом Будисављевићем. Окр-