Српски сион

Цтр. 712.

„СРЦСКИ СИОН\

зашто да баш он подлегне у борби са грехом? „Закон је духоваи, а ја сам гелесан продан под грех" (Рим 7, 14). Док је дакле закон, по своме пореклу и сврси, духован, пошто долази од духовнога Бога, дотле је човек, коме је закон намењен, телесан и с тога „продан под грех". У телу иаиме не живи добро (Рим. 7, 18), у њему је ајшртСа ухватила дубока и чврста корена в заузела згодну позицију у борби нротиву греха. Јер шело жели ирошив духа, а дух иротив тела. а ово се иротаиви једио другоме (Гал. 5, 17). И у тој борби мора, докле год не дође благодат, иодлећи закон, који је као духован, намењен само духовиој страни. Зато и Павао вели, да је закон ослабљен телом (Рим. 8, З). 8 Но иоред тога може закон да донесе и неке користи, паиме да обесели унутрашњега човека (Рим. 7, 22), управо његову бољу страну, његово разумно, „ја" 9 и њему само да посведочи. да је он заиста свеш, ираведан и добар (Рим, 7, 12), јер телесни човек не слуша овога унутрашњег гласа, он не чини оно што хо%е, него оно што мрзи оно чини (Рим. 7. 15). Тело (аар^) је дакле огњиште греха, нлодно земљиште за успешно развијање пожуде (ети■З-ојлха) за грехом и смрћу. Могао би сада Јудејин запитати: је ли то моћ и сврха закона? Зар закон нема баш никаква значаја за снасење? Навао даје иа ово иигање утешан одговор. И ако закон не доноси спасења у нозитивноме смислу, то он инак јесте и мора бити иека негативна спрема за благодат у Јеванђељу. Јудејство је било религија откривења, религија обећања, религија која је символички садржавала елементе Хришћанства, религија идеје, која се реализовала у хришћанству. Хришћанство је у ствари одухотворено јудејство, које је прешло са обичнога робовања на слободу, са детињства на зрело доба, са тела па душу (Фаррарт,). Изабрани јудејски народ био је затворен оградом закона, да се сачува од ноплаве иорока, да му се сачувају средства за спасење. Закои је дакле био чувар до Христа (Гал. 3, 24), 8 Види о тои потање у: ВЈ8р1п^—Кбш. 8. 223—226. ])г. Т1пе1е — Бег КбтегМе!' (1878) 8. 53.; Бл. беофилактт. — Толковаше на поел. кт, Рим. (1866) стр. 93. 9 В1зЈли§ -ЕгИ. с1. Вг. а. <Ј. К. 8. 230.

Христос беше последња сврха закоиа (твХод уб|хои Рим. 10). нрема томе природио је да је појавом Христа и његове спасоносие науке закон изгубио свој значај, јер је тиме ностигао сврху (Гал. 3, 25; II. кор. 3, 14). Тако је св. апостол Павао исцрнно и тачно приказао истински значај закона. Закон не може оправдати; он је само дан ради греха, да иробуди у човеку иотребу спасења, која се тек у самоме Христу иотнуно остварава. Једино пак средство, једини поуздани пуг ; који води снасењу и онравдању човека јесте вера у Христа. Код овога средства нема, као код закона, каквих нрерогатива или изузетака иоједених илемена и народности; оно је за све једнако, за све потребно, за све постижно (Рим. 3, 30). На ово ново, једино и свеопће средство за онравдаЕБе иолаже апостол највећу важност. Одмах у почетку, износећп своје назоре о оправдању, истиче уједпо и једну најважнију и најпотребнију погодбу за онравдање, а то је Јеванђеље Христово, јер се у њему јавља правда Божја из вере у веру (Рим. 1, 17). Ова правда Божја иростире се у све и на све који верују, јер нема разлике (Рим. 3, 22). Каква је дакле садржина овога појма, који Павао нарочито истиче и који називље вером снасоносном? Он не узима веру увек у истоме смислу. Код њега је вера то знање (II. Сал. 1, 4), то уверење (Рим. 14, 23). Вера, као вољно уверење, тражи и предмет, на који ће то уверење распрострети. Павао износи више таквих нредмета вере, но који опет сви утечу у један једини извор, у један једини центар. Тако у I. Кор. 2, 4 говори о вери Коринћана у реч његову, у поуку његову , која се не састојн у надговорљивим речима људске премудрости, него у доказивању Духа и силе. Зитим у I. Сол. 4, 14 о вери да Исус умре и васкрсе, као о гаранцији за наш васкрс и спасење. Но да правилно и потпуно схватимо Павлову веру особито је важно место у Рим. 10, 9.: „Ако признајеш устима својима да је Нсус Господ, и верујеш у срцу своме, да га Бог подиже из мртвих бићеш спасен." Да је овде реч о вери, која онравдава, доказује нам реч „бићеш снасен". Исто је тако јасно, да