Српски сион

С тр . 714.

„СРПСКИ сионл

Б р . 44.

су довољно измијењене биле мисли о том, у колико поједини поднесени предлози спадаЈу у дјелокруг епархијској скупштини, закључена је конФеренција око 8 сати. Сутрадан 17. (30.) о. м. позивало је у пол девет прије подне велико звоно катедралне цркве г.г. заступнике на молитву и у 9 сати отпочето је призивање св. Духа. Уз Његово Високопреосвештенство Епископа Мирона чинодјејствовали су пречасна господа протопрезвитери Јован Штековић и Атанасије Зорчић, иарох боровски Константии Мидић и протођакон МитроФан Раић. По призивању св. Духа пођоше г.г. заступници у препарандијску дворану и за њима наскоро стигло је и Ц>егово Високопреосвештенство Епископ Мирон са гостом својим и епарх. заступником, преузв. госп. Др. Ливијем Радивојевићем. Тачно у 10 сати отвори Његово Високопреосвештенство Епископ Мирон као предсједник скупштину, са подужим лијепим и смишљеиим поздравним говором,(који папред доносимо) који је попраћен са бурним живио! По том именова Високопреосв. Господин предсједник за привремене биљежнике г.г. Вељка Лукића, пароха и Николу Шумоњу, који одмах заузимају опредељена мјеста и господа заступници буду прозивани азбучним редом ради предаје вјеродајница. Вјеродајница предано је свега 42, три заступпика нијес.у донијела своје вјеродајнице, а од вирилних чланова била су присутна четворица. Свега је било присутно 49 заступника, а отсутно је било свега 12. За тим би изабран верпФикациони одбор и сједница одгођена док исти одбор посао свој не сврши. Кад је верификациони одбор вериФицирао неоспорне изборе и извијестио да ће о оспорнима свој извјештај иоднијети, док протесте проучи, настављена је сједница и обављено је конституисање. За подпредсједника би једногдасно изабран преузв. г. Др. Ливије Радивојевић а за биљежника нарох Вељко Лукић и Никола Шумоња. Као даља тачка дневног реда били су „Извјештаји о раду епарх. власти од 1892—1899. год. Почем су исти извјештаји штампани и свима заступницима благовремено разаслани на прочитање, пристунило се одмах специјалној дебати. Заст. Ђерманови% : нримјећује да у наслову извјештаја не стоји да су то извјештаји „Српске православне Конзисторије пакрачке, Административног и Школског Одбора" него само „Еиар-

хијске Конзисторије и. д." и да је дознао да се управа служи са печатњаком, на коме стоји „Управа православне епархије пакрачке". И пошто се то противи закону предлаже, да се упуте наше власти, да не испуштају ријечи српско-православне". Конз. биљежпик Бриши%: упозорује предговорника на чл. XIX. Привр. еиарх. уређења с којим стоје у потиуној сагласју горњи наслови, но да се духу автономнога устројства нашега не противи ни назор г. Ђермановића, а са становишта пјелисходности и утилитета назор је је тај и за прихватити. 0 чем да се обавијеете одсјеци ради знања и равнања, што је прихваћено. Заст. СунајковиЛ: приговара 1) постављању чланова замјеника по сваком одсјеку у свом дјелокругу а мимо пленарних сједница, а нарочито томе, што су ти замјеници постављани и ван статуса правих чланова и једнога одсјека управе. 2) приговара што иосле оставке еталнога биљежника Анатолија Јанковића, није одмах по закону поступљено, да се исто мјесто стално попуни. 3) приговара проти томе, што распоред сједница и турнуса чланова није чињен у укупној сједници, а нарочито томе, што неки пуноцравни иначе чланови еиархијске управе нису годинама у сједницу позивани. 4) приговара да записници не бивају прописно овјеровљани. б) ниједан одсјек нема пословника. 6) не настоји се довољно да свештенство тачно нрши своју проповедничку дужност. 7) стојећи тасови да чине несугласице међу свештенством и народом. 8) иита да ли су „Дисципринарна правила за парохијско свештенство у крепости, јер по извјештају као да су онозвана и 9) коначно ооново моли да се донесе нословни ред. Заст. Јован МарковиЛ: ограђује се против тога, да је он дао оставку на чланству што није имао свијести о дужности својој а то он изводи из извјешћа конзисторијалног стр. 5. где се вели, „да је дао радије оставку на чланству, него да изврши свој рођени закључак . .." Парох Љукић: цитира пасус други на стр. 9. извјештаја конзисторијалнЈга из којега се види, да су и земаљске власти надзирале рад свештеника катихете у комуналној школи. Против томе надзору не би имали ништа, али изазива га то, што се епарх. духовна власт не послужује правом, које му §. 212. земаљскога закона од 31. листопада 1888. даје. Истиче да је школи задаћа, да дјецу религиозно и морадно васиита, и да