Српски сион

Б р . 44,

„(ЈРГ1СКИ

СИОН.«

С тр . 715.

при том треба и црква да има свога утицаја, а Конзисторија у извјештају вели, да се сав утицај свео на вјеронаук. Не мисли тим питањем да тангира одношај међу учитељством и свештенством. И коначно предлаже, да се епарх. Конзисторија што више елужи оним правом, што му га више цитирани парагра® земаљског школског закона пружа. Заст. ЗјалиЛ: истиче, да му је као учитељу познато, да господа протопрезвитери при визитама у име духовне власти воде надзор над религиозно моралним васпитањем. Одбија ириговор предговорнвка учињен и духовној власти а и учитељству. Заст. ШарчевиЛ: истиче, да је зарелигиозно морално васпитање врло важна научна основа и књиге и да би духовна власт требала настојати, да у књиге школске уђу штива, која одговарају православном моралу. Парох. ЛукиИ: примјећује даље, да г/олитичке а и друге земаљске области управљају дописе своје на нрав. срп. парохијска звања под именом „жупном уреду" и моли, да се томе на пут стане. Гледе земаљске казнионе Лепославске иетиче, да је као бивши духовник дужан упозорити епарх. Конзисторију на то, да рад духовников отештава и то, што правосл. духовник мора и римокатоличке кажњенике обилазити, а римокатолички обратно и православне. Зато предлаже, да Конзисторија узнастоји, да православни и римокатолички духовник само своје вијернике обилазе и поучавају. Заст. Ђермапови~%: на примједбу госп. предговорника, што пол. власти писма своја управљају на жупне уреде, надовезује, да би против тога добро средство било, да парохијска звања такова писма не примају него враћају. Парох ЈовановиЛ: примјећује да од њеколико година епарх. власти титулирају парох. звања са „часно", што су сад иопримили и пол. влаети, које иначе жупне уреде титулишу са „велечасни", и тиме су донекле деградирале наша звања. Предлаже, да би боље било да епарх. власти никако не титулишу парох. звања. Парох Херак: пита, зашто у епархији поетоје шест окр. протоирезвитера, кад су ирев. кр. Рескриптом нормирана само четири и за што се нлаћа 4% перценат протама. Заст. МандровиЛ: цитира из пасуса другога стр. 37. конз. извјештаја ово: „Што се тиче располагања са мјестима, која су се нравилно

могла попуњавати, потписана је по закону поступала; на сваку упражњену парохију исиисиван је по могућности што нрије стјечај, но много је стјечајева остало без уепјеха ради оскудице наше у свештенству; а кадсејавило њих више свештеника на коју парохију, стављала је потписана тројну кандидацију за избор између најбољих кандидата.. Истиче по том из цитираног ове речи : „потписана је по закону поступала" и „стављала је потписана тројну кандидацију". За тим цитира §. 57. П. Г. прев. кр. Рескрипта и примјећује, да о добрим, бољим и најбољим кандидатима нема у закону говора и да се том тројном кандидацијом чини неправда и тим се одбијај^ кандидати. За то предлаже епарх. скупштини, да препоручи енарх. конзисторији, да одустане од тројног кандидирања. Даље истиче говорник у похвалу епарх. конзисторији настојање њено да се на женском лицеју у Загребу с обзиром на знатни број православних ученица намјести правосл. учитељица, и предлаже, да еиарх. скупштина истичући признање епарх. конзисторији на доеадањем заузимању њеном исту пречасну умоли, да и на даље обрати пажау своју том питању. Заст. МатијевиЛ и Е. ЈовановиЛ: примећују, да жен. лицеју у Загребу постоји учитељица израелитског вјероиеповедања, а ученица православних има више него израелатских. Пошто се нико више од заступника није пријавио за реч, позове преосв. Госп. предсједник конз. биљежника Дамјана Бришића, да у име конзисторије на све примједбе господе заступника даде потребно разјасњење, при чему је и сам мјестимице разјашњавао спорне тачке. Конз. биљежник БришиИ: оба ириговора госп. заст. СунајковиЛа ас1 1) образцожење за што је сваки поједини одсјек епарх. управе у свом дјелокругу постављао замјенике, довољно је оправдано изложено на дотичним мјестима извјештаја сваког појединог оцсјека. Епархијска би се скупштина врло тешко састајала с једне стране и ради до недавно незгодних комуникационих средстава а с друге напосе ради честе промјене у биљежништву од кога се захјева за састанак скупштине опсежан с једне стране рад, а с друге стране и познавање матервјала, који треба да буде славној скушптини изложен. А да је пленарна сједница ностављала дотичне замјенике не би било у пуном сугласју са законом, као ни ово што су у поједипим сједницама замјеници постављани. Главно