Српски сион

С тр . 716.

.СРПСКИ СИОН".

се имало на уму омогућити рад сваком одсјеку, који му закон налаже, а да нису замјеници постављени, рад би тај немогућ био. а<1 2) гледе биљежнио!тва држи садањи биљежник важнијим питањем, које би се овде истаћи морало : иитање о уређењу одношаја енарх. управе под којима не би било скоро немогуће, као што до сада јест стално попуњење биљежничког мјеста. Али кад то питање иодстакнуто није упозорује епарх. скупштину, да ни овога пута не ће моћи бирати сталнога биљежника, јер на исписани стечај нико није компетовао. А кад то у садање вријеме и поред двојице пероводних чиновника епархијске управе, који би на то мјесто наслова имали ииак није нико на то мјесто компетовао, за извјесно још мање би ко комиетовао у времена првашња, гђе су дужност биљежничку по крајњој нужди обављали наизмјенце парох. свештеници пакрачки. ас! 3) што распоред сједнице и чланова није чињен у пленарној сједници био би разлог исти као под 1) наведен, али нарочити разлог не сазивању пленарних сједница околност је у извјештају свакога одсјека довољно истакнута, а то је недолажење чланова ни у сједнице мјесечне. — Један једити члан није позиван дуже времена у сједнице а то на темељу одлуке, којом је чланско право његово привремено суспендовано и с којом се одлуком сам задовољио. а<1 4) одбија посве као неоснован приговор да се загшсници сједница иравоваљано не вериФицирају, као што би ириговарачу као дугогодишњем члану иознато бити морало. ас! 5) да нема ниједан одсјек аословника то стоји, али постојеће уређење (чл. XXXVII.) ни не налаже императивно да сваки одејек безусловно мора пословник имати. Но на закону је међутим основана и жеља, да сваки одсјек и има свој пословник, то ће се у будуће у могући обзир узети. а<1) опћенити навод да се не вршн довољан надзор над вршењем проновједничке дужности свештеничке обескрепљује већ сами извјештај (стр. 25.) који сиомиње, „да је потписана обратила нарочиту пажњу и проповиједању ..." Баш у томе нитању пошла је епарх. конзисторија до крајних граница с многобројним у том предмету строгим наредбама својим. А поједини у том пропусти од стране свештеника снадају не овамо него пред епарх. конзисторију и ако их интерпелант зна, нека их онамо и пријави. ас1 7) гледе стојећих тасова упозорава биљежник на постојећу са законском моћи високога сабора одлуку, која даје свештен-

ству неоспорнога права на стојеће тасове, а коју је наредбу безусловно дужна и епарх. ковзисторија учинити могла, а да се о закон не огреши изложио је на стр. 29. извјештаја њезиног. 8.) дисцинлинарна правила су у периоду о ком говори извјештај издана и међутим обустављена, но 1900 ступила су опет у нотпуну своју крепост, као што је свештенству и обзнањено. а<1 9) гледе коначне поновне молбе интернелантове уиозорује конз. биљежник да ни близу није довољно доносећи овакове или онакове уредбе и пословне редове, нарочито у устројству нашем, поред недовољних егзекутивних средстава а као што то потврћује и извјештај епарх. конзисторија са наређењем својим о точном похађању еједница. Главније је вршити у томе дужности своје према постојећем уређењу епархија, које имамо, него прописивати дужности, које би према уређењу томе напосе имати морали, али их вршити не бих хтјели. Ка приговор заст. Јов. МарковиЛ: увјерава биљежник епарх. скупштину, да ствар са оставком онога једнога у извјештају истакнутога члана, којим се добровољно пријављује сада застуиник г. Јов. Марковић стоји заиста по званично и непобитно утврђеиим околностима, као што је у извјештају изложено. Иначе се само радовати може и он као и епарх. скуиштина да ће госп. Јов. Марковић у будуће дужност своју овакову, кад га западне, непоколебиво обнашати. На приговор пароха ЈГукиЛа: епарх. конзисторија није проиустила своје ви гледе потребитога надзора над религиозно моралним стањем основних школа. Томе у потврду износи конкретни случај један у доказ да се вршила у том погледу дужност довољно, и ако конкретни случајеви ти нису у извјештају специјално изнесени, јер се у сиецијалности опће ни улазило није. На свештенству је да оно у томе врши дужности своје као што је вршило и као што има наде да ће и вршити, јер му је то право и дужност без носебних од стране конзиеторије норми, које се до сада нису иоказале потребнима. На приговор односно на жељу заст. ШарчевиИа: одговара биљежник, да би епархијска конзисторија могла узети евентуално и обзира, али би исту жељу морао изложити у нотребитој образложеној Форми, а овако то није могуће. На приговор заст. Лука%а : да политичке и остале власти не реепектују довољно званични наслов парох. звања као и на предлог заст. Ђер-