Српски сион

Б р . 46.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 751.

који би као посланик на земаљском Сабору могао у томе да им помогне. Таково погријешно мишљење, мјесто да се исправљало, оно се у Крижевцима још искривљивало обећањима свакојакима, а понајвише неиспуњивима. На такови су начин иропагатори крижевачки добили стотину и више очитовања од наших житеља парохије бјеловарске, да прелазе на унију, и на темељу такових, мимо закона тражених и добивених, очитовања, сматрају они те душе као своје, и поставили су им у Пргомељима и свештеника свога. Потписана је противу такова поступка поднгла код високе владе земаљске најодлучније глас свој, јер се код тога тобожњега прелаза није пазило на законске о нрелазу прописе, а уједно је сходно утидала и на свештеника и на парохијане бјеловарске и досада многи од заблуђених покајали су се и повратили у дркву своју, а и висока влада дала је у последње вријеме знака да иде за тим да се законски прописи о прелазу врше. И тако је наде, да ћемо иомоћу Божјом сретно претрпити и ову најновију невољу старога напастника наиша. Истодобно са нападајима у Пргомељама парохије бјеловарске, изводили су пропагатори крижевачки сличне иападаје и у Дишнику нарохије Бршљаниде. Згода им се пружила усљед ситних размирица у црквеној општини, а рачунали су при томе по свој прилици и с тиме, што је мало пре тога обудовљела парохија, а уз то соколила их је ваљда и срећа у Пргомељима и стара успомена на Дишник. Најпре се њеки досељеник пријави у Крижевци за унију а посље су примамљени још неки, једва њих десетак и одмах добише као и у Пргомељи, свога „жупника" и као створише парохију. Потписана је мећутим нопунила обудовљену парохију са свештеником, да није стадо без пастира свога и са доласком свештеника у парохију изгуби унија маха и до мала спаде им „жупа" на неколико само душа. Овдје у Дишнику успјели смо у томе, да се сматрају и надаље православнима и да снашају вјерозаконске терете православне браће своје они од њих, који би на незаконит начин напустили вјеру своју, као што је то био и овде случај код неких житеља парохије бршљаничке, Појави пропаганде унијатске хтели су да избију још на два мјеста у епархији нашој и то у Салнику и Говеђем-пољу — парохије уљаничке — али су одмах у почетку своме угушени и без помоћи одавде. Прошле и претпрошле године узбунила је духове сељачкога народа нашега у парохиЈи бршљаничкој и околици, на и у добром дијелу горње Славоније нека сељанка из Чајира, парохије бршљаничке, по имену Марија Блануша по издржаној живчаној болести. Народ је исту сељанку прозвао „иророчица Мара" због науке њене коју је народ радо слушао. 0 покрету томе морала је потписана водити рачуна особито кад је захватио већега маха и обратио на се пажњу и политичких власти. Потиисана извијештена од надлежнога пароха да су говори и поуке Марине садржаја вјероучнога и моралнога, није хтела сметати у томе њеном може се рећи добром раду, јер по гласу извештаја, добивених са разних страна, наука је Марина оставила у народу доста добра плода. Ради јачања и утврђивања вијерних у православној вјери потиисана је издала сходне наредбе за исповиједање и причешћивање вијерних особито болесних, и учињено је расположење. да се долазак свештеника болесницима из удаљенијих мјеста омогући и онда, ако болесник не би имао откуда смоћи трошак за подвоз свештеника. Коначно је потписана водила бригу о подизању и обнављању светих Божијих храмова и осталих предмета Богопоштовања. У том погледу истаћи је на првом мјесту обновљену и украшену велељепно катедралну цркву овдашњу трошком на 60.000 ф. понајвише потпором високе кр. земаљске владе, даље нешто потпором народноцрквених фондова наших, и властитом црквеном касом својом. Осим катедралне, украшене су и обновљене, гдје с мањим гдје с већим трошком, цркве парохијске у Кукуњевцу, Бастијима, Бучју, Даровару, Каменској,Уљанику, Ветову, Добровићу, Лисичинама, Ловској, Беденику, Купиновиу (парохије Новосељанске), Сјеверину, Зденцима, Загребу, Иванић-граду, Војаковцу, Конривници, В. Поганцу, Липници (парохије Салничке), Г. Средицама и Чаглићу. У току су