Српски сион

Бр. 47.

„СРДСКИ

СИОН."

С тр . 761.

Божјим правилно, т. ј. како треба, користи. Саме ио ееби речи слова Божјег јесу неизменљива истина, али људи могу изопачити ту истину, могу злоупотребити слободу у разумевању и тумачењу исте; као што многи не ретко и иокушавају, да изрекама слова Божјега оправдају неистину. Сви јеретици и расколници траже у слову Божјем сведоџбе у прилог своме лажном учењу. Узмиае н. ир. иконоборачку јерес! На што се она ослања ? Заштитници њезини тврде, да се поштовање икона не слаже са другом заповеди Божјом, која забрањује правити кипове или какове слике и клањати им се. Борба са том јереси трајала је готово читаво етољеће! Против поштоватеља икона у осмом веку, за време царева иконобораца, подигнута су била гонења тако исто жестока, као и у прва времена Хришћанства против исповедника вере у Христа Спаситеља. Иконоборство је напослетку свечано осуђено на VII. ваееленском сабору. Свуда је утврђено православно учење о иконама као свештеним сликама, које се употребљавају ради сећања на дела Божја и Његових светитеља, а никако ради обожавања тих слика, — што је забрањено другом заповеди. — Па ипак и данас има неких секата, којих учење истоветују иконе са идолима. Ту, где су те секте, иконе свете подвргнуте су свакојаким поругама. Гонитељи њихови никако неће да поњају, да иконе, које престављају истинога Бога и Његове светитеље, немају иишта опште са идолима, који престављају лажне богове и служе као предмет побожног поклонења, и да они, који се клањају иконама, поштују не даске и цртеж, него самога Господа Бога и Његове светитеље, са видљивог нацртаног лика усносе они ум к првообразу, што је нацртан на слици. Ови исти сектанти устају у опште против спољашњег богопоштовања, и за оправдање своје позивљу се на речи Христа Спаситеља: „Д^кестх Еогх, и нжј кланАетсА и истинок» достоитх мднатиса " (Јов. 4, 24.), не ггазећи на то, да је Исус Христос заповедивгпи духовно клањање уједно установио и спољашње богослужење, н. пр. тајну крштења и причешћа, дао образац молитве, обвезан за све Његове последоватеље. Сам је участвовао у црквеним молитвама, чинио је коленопреклоњења; а заповеди о клањању духом Он је учио томе, да би спољашња дела богопоштовања служила као израз унутарњег духовног побожног расположења душе.

Па и расколници гледају, да оправдају своје непријатељство против цркве светим писмом. Н. пр. многи од њих криве православне у томе, као да ови верују не у Христа, него у антихриста, јер место ,,1с8са" зову Христа ,,1ис8са", а то да је име антихриста. Од куда су они то узели? Из речи Христа Спаситеља речених ради изобличења Јудеја: ,Дзх прждохх ко ИЛ1А отцд л101гш н не прилштј лши дфј инх пр'1нд«тх во ( ша свое, того прилште" (Јов. 5. 43.) Под речЈу инк заиста се и разуме антихрист противник Христов; али какво ће му бити име, то се не зна; речју инх показује Христос на лице антихриста, а никако на његово име! Ма какво имао име, он ће радити не као посланик Божји, већ као самозванац: прТидетх во ил»-л ско(. Од куда долази то, да непријатељи цркве тако криво и самовољно тумаче слово Божје? Отуда, што су ови отпадници од цркве, презревши руководство њено, самовољно присвојили себи право, да све по своме тумаче. Они неће да знаду, да ван цркве нема спасења, да је црква стуи и тврђава истине, да је она непогрешива у своме учењу, јер у њој по обећању Христовом вечно присуствује Дух Свети (Јов. 14. 16, 17), који је истина; да апостоли и законити прејемници њихове службе — пастири црквени — јесу органи истине тако, да ко њих не слуша, њиховом се учењу не покорава, тај не слуша ни Самога Христа. Сад је поњатно, за што је опасно без руководства цркве тумачити слово Божје! Истина, која се налази у слову Божјем, сама по себи је неизменљива; али ако ју људи тумаче без руководства цркве, лако се изопачи и обрне у зло за душу. Обзиром на ово у истину слово Божје слично је зрну, из кога се прави хлеб. Да хлеб буде храњив и користан за телесни живот, треба да се зрно самеље, да не буде примесе песка и труња, да хлеб умесе и иснеку уметне и искусне руке, да не буде ни препечен ни недопечен, да у тесто не падне што шкодљиво. Ако се сви ови услови не испуне, зрнО чисто, зрело н једро може дати храну не само некорисну, него и отровну, не само нехрањиву, него и шкодљиву за здравље. Тако и слово Божје — само по себи истинито и свето — може бити и корисно и штетно, обзиром на то, како се оно узимље, правилно или ненравилно, сагласно са учењем цркве или несагласно. Запамтите ово, браћо; и ако хоћете да имате користи од читања и слушања слова