Српски сион

С тр . 762.

„(ЈРПСКИ СИОН."

Б р . 47.

Божјега, и ако хоћете да га правилно разумете, обратите се на св. цркву, нека вас она руководи! Најбоље и за све доступно руководство цркве налази се у православном катихизису. Ко је добро примио памећу, умом и срцем учење катихизиса, тај при читању и слушању слова Божјега, и ако не може свега правилно поњати, барем ће се сачувати од јеретичког и расколничког мудровања; и нрема томе православни катихизис треба да се увек налази на столу сваког православног Хришћанина, ма колико учен он био! Погрешно мислећи, као да је катихизис нуждан само школницима, многи кад изађу из школе, забављени животним пословима више и не завире у катихизис и са свим га забораве. У место да све више и више вапредују у учењу вере по његовом руководству, они га забораве тако, да се догађа оно, што је Христос споменуо одмах иза приче о сејачу и семену: „Иже Гшатћ дастс/А ел|8 и преизв^детх, а иже не И <М4Т1х, И бЖе Л1НИТС/Л КОЗгИП СА Ш нјпџ" (Мат. 13. 12. ЈГука 8. 18.). Дакле, да су ,,кллжжи слћ1шаф1Н слоко ЕожТе и е" (Лука 11.28.), т. ј. који се непрестаним читањем и слушањем утврђују у знању слова Божјега, не само да неће заборавити, што су једном чули, него ће још лакше примати његово учење. Ко пак слово истине, које је слушао, у себи не држи; ко не чува тога. благо у својој души, ко ирестаје учити га, ко не нонавља од прво постигнутог знања закона Госнодњега повторавајући лекције, тај ће заборавити и оно, што је нре знао и постаће незналица, какав је био нре, него што се упознао са законом Господњим. Па тако управо и бива. Многи, који су научили нрилично закон Божји у време школске обуке, изишавши из школе са свим забораве, чему су се учили, и услед тога незнања лако се замаме речима лажних учитеља, као такови, који се нису учврстили у вери и који су заборавили њено учење, они су изгубили способност, да разликују лаж од истине. Тим незнањем и користе се непријатељи истине и лако их улове у своје мреже. Да нас избави Господ од те опасности, каква грози особито младом нараштају! Оно, чему се у школи уче, испире из њихове главе ветрови свакојаког учења, који дувају на њих са свих страна, особито из књига противцрквене и протпвдруштвене тенденције. Такових књига отровног садржаја мнјго се више распростире, него ли књига, које садрже

протулек; и тако отровани отровом, кога скоро насилно улевају незрелим умовима лажно названи просветитељи, постају непријатељи истине, јер не сретају нигде протулека, кога брижно сакривају од њих ти исти просветитељи. Но није нужно само знати истину и битијој склон, треба још учењу истине саобразовати начин живота! Није доста знати и љубити слово Божје, треба још преносити то знање и љубав и у сами живот тако, да би сами живот наш удешен по слову Божјему, по закону Господњем — сведочио о плодотворној сили слова Божјега. ,,Њ с/Шшдте/т закона пракедни прсдх Вого/их, но творцм закона сТи ЛпрдкД/ЛТСА" (Римљ. 2. 13.). С руског тревео: Н. Р.

0 тајни причешћа и о свршавању Литургије. Превео: Григорије А. Николић, парох Иришки. (Наставак) Чланак 3-ћи. Особата накнадна знања. 0 добивању нових антиминса ради свештенодјејства литургије. Ко је и како је дужан извести промену старих антиминса за нове у случају иотребе?—Ако месни евештеник не може сам отићи ради иримања новога антимиса, може ли он наручити то место себе коме другоме? Како ваља служити у оној цркви, у којој би било иотребе служити службу одмах, а антиминс не би био случајно иромењен с новим ? Јели могуЛе у таковој цркви свршавати тајну брака и друга свештенодјејства? Како је најзгодније односити старе антиминсе у архијерејски дом и одатле доносити нове на место назначења? Је ли потребно пазити ири том на какве особите обреде ири иолагању у цркви новога антиминса место старога ? §. 54. Ч(ш свештеник само иримети какве недостатке на антиминсу у својој цркви (упор. више §. 31), то је дужан одмах узети тај антиминс, скинути га с ирестола и с њим заједно отићи у резиденцију епархиалног архијереја и ту с молбом за издање новога антиминса предати му такођер и свој стари антиминс, измоливпш благослов на получење новога. После тога стари антиминс остаје при архијерејском дому, а свештеник добија нови антиминс или од економа архијерејскога дома, или од кључара катедралне цркве, или од