Српски сион

^екис#

Год. Ж.

Број 49.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАЗОСЛДЕНЕ ШИТРОПОЛЕЈЕ КАРЛОЕАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. власник: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

уредник: Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

Ј Ср. Карловцима у недељу 3. децембра 1900.

Учење ев. апостола Павла и Јакова о оправдању. (по Бартману). — САВА ПЕТКОВИЋ (Свршетак). Већу светлост на Божанско дело оправдања човечјег баца већ разгледани одсек 2, 14—20. Код Јакова, као и код Навла, речи осб^гаОш и б1хо«оба9-а1 не означавају ништа друго него прелазак греховног човека из стања неиравде и гнева Божјег у стање правде и милости, и то не само кроз уништење грехова, него и кроз саопћавање новох^а живота. Које су по Јакову субјективне погодбе потребне за ово оправдање? Ст. 24. одговара: „Видите ли, да се делима оправдава човек, а не самом вером." Као што се Аврам није оиравдао само примањем речи Божје, него живом делатном вером, тако и његова духовна деца могу задобити онравдање пред Богом само вером, која се у делима исказује (В1зрт§). Вера и дела су дакле погодбе за оправдање. Библијски доказ за Јаковљеву истак-

нуту поставку лежи у историји Аврама и Рааве. Аврам се оправдао делима. Вера, у свези са делима, донела му је оправдање. Оно се излило на Аврама у оном свечаном тренутку, о коме послапица вели : „Аврам верова у Бога и прими му се у правду" (23). Кога Бог оправда, онај је ваистину оправдан. И у томе случају Јаков је могао написати: тј бжсиообчгј етХгјр«9т; а не тј урасру}. Тај цитат узео је из Б бхт . 15, 6., где се говори, да је вера Аврамова као тапд цбмгј примљена у нравду. Но по апостолову схватању и приказивању то се могло догодити само тако, ако је та вера имала дела. Јаков дакле показује, да се Божански суд не нростире на веру саму, него на дела која су у њој садржана. Бог, као зналац срца, могао је већ при ночетку вере патријархове, још док се она није маниФестовала у делима, предвиђајући будући развитак њен, урачунати му је у правду. Аии у тој вери усађена је била иослушност и дела, као семе, које се развило до највише тачке послушности. Јаковљева намера никако није, да учи, да се Аврам, пошто се већ